Током викенда у Србији и Свету обележен је Светски дан водича, а да би се неко заиста и звао водичем у Србији, потребна му је лиценца.
Влада велико интересовање, али је познато да многи одустају након првих тестова. Иако туристима делује инспиративно, према речима Бориса Тота, који је стекао звање туризмолога и туристичког водича, иза сваког професионалца су године одрицања, припрема и учења. Када је неко запослен у туристичкој агенцији то не значи и да је водич.
Тот каже да туристички водич, ако жели да ради самостално, има право да буде предузетник.
– У том случају су дужни да плаћају порез и доприносе. Фриленсери су отворени за сваку агенцију, али морају да имају уговор са агенцијама – каже Тот.
У мањим градовима водичи обично имају стални посао поред којег су ангажовани за вођење. Регистровани као привредници могу солидно да живе од зараде, а они којима је то допунски посао, по тури имају дневницу од две до седам хиљада динара. Појединци су и боље плаћени, али има и оних који пристају да „за 3000 буду цео дан водичи на даблдекеру“, што на први поглед није лоше, али, тај новац није довољан за три оброка, рад, организацију, бригу и едукацију.
У већим градовима су веће дневнице.
– Локални водич у већем граду у Србији за класично разгледање града за странце може да добије 40 до 50 евра. За целодневбно ангажовање 60 до 70. Истовремено, у Будимпешти водич за два сата добије 80 евра, а за цео дан 150. А Аустрији водичи за два сата добијају око 150 евра, а за цео дан 300, док се у Италији неколико сати плаћа 200 евра, а цео дан и више од 300 евра – каже туристички водич и туризмолог.
Да би неко био туристички водич у Србији мора да има најмање завршену средњу школу и положен испит при Министарству за туризам, трговину и телекомуникације.
– У страним државама, Италији или Аустрији, тај курс траје две до три године и базира се искључиво на одређене градове. Локални водич у Венецији нема право да води у Фиренци. Код нас курс траје годину дана и потребно је да се осим матерњег језика говори још један страни језик, а предност је ако се говори више језика. Полаже се теоријски део и практични. Мора се детаљно и добро познавати Србија, њена историја, географија, градови – каже Тот.
Одлике доброг водича
Добар туристички водич је најчешће онај који има завршен факултет из области историје уметности, или религије. И поред тога едукација не престаје.
– Туристички водич не учи само из књига, већ и на терену мора да препозна простор, маршуту, да уме да усмери друге. Сматра се да мора да буде харизматичан и да има особине које ће му помоћи да привуче слушаоце. На радном столу има много књига, мапа, бајке, анегдоте. Литература је доступна, али треба знати изабрати праву – каже Тот.
Многи већ раде у агенцијама и накнадно завршавају курс за водича. У свакој држави туристички водичи морају бити држављани те државе и ако можда нису, морају поседовати лиценцу те државе. Тако особа која има српску лиценцу нема право да говори на тлу Италије.
Водичи се углавном специјализују за одређене теме и регионе. Тот воли да сарађује са локалним водичима из Србије, јер они који раде на Златибору сигурно боље знају тај крај од њега коме су све приче Суботице и околине у малом прсту. Зато локални водичи имају преднос у односу на друге крајеве у којима живе. Знају занимљивости којих нема у књигама, а та врста знања је најинтересантнија туристима.
– Примећујем да сви водичи имају специфичан стил одевања, а најважније је да буду уредни и пристојни. Многе агенције имају и униформе. Лиценца мора да буде истакнута – истиче Тот и додаје да водич мора добро да влада знањем.
Извор: Srbijadanas.com/ Блиц.рс
