Шта би могао да буде Ахтисаријев план „плус, плус“, понуда какву би Србија, према председнику Александру Вучићу, могла да добије? То у овом тренутку није познато, осим што би ово ново „плус“ могло да представља гаранције – за Србе на Косову и Метохији да ће сва њихова права бити поштована, а за Србију гаранције за чланство у ЕУ.
Ахтисаријев план, који је фински дипломата пласирао 2007. године, након неуспелих преговора две стране, предвиђао је надзирану независност Косова.
Приштина је тај план прихватила као основ свог устава, прогласила независност, али није уважила, нити поштује његове делове који се тичу права српске мањине. Ахтисаријев план је предвиђао гашење институција локалне самоуправе Србије на северу Косова, а здравствене и образовне инситуције Србије би могле да наставе да функционишу на северу Косова уз одобрење Приштине, а да финансирање иде преко централне банке Косова.
„Ахтисари плус , о којем је касније почело да се шпекулише, представљао је прилагођени првобитни план, који би, према писању медија, предвиђао најширу могућу аутономију за север Косова и Метохије, већу од оне предвиђене Ахтисаријевим планом.
Север би добио статус аутономног региона, ентитета у оквиру независне државе Косово у садашњим „границама“.
Приходи од пореза и царина са севера ишли би општинама на северу Косова. Цркве и манастири имали би екстериторијални статус, а штиле би их посебне јединице косовске полиције, као културну и историјску баштину.
Ахтисари плус, плус би могао да значи све то, али – уз гаранције да ће бити поштован посебан статус за Србе, те гаранције чланства Србије у ЕУ, ако прихвати понуду.
Фински дипломата и специјални изасланик УН-а, Марти Ахтисари, изнео је план 2007, а Приштина је, позивајући се на њега, једнострано прогласила независност фебруара 2008. Српске институције које пружају сигурност Србима на Косову не постоје, а безбедност Србима није загарантована.
Према Ахтисаријевом плану, Косово би требало да буде мултиетничко, демократско друштво, где су сва лица једнака пред законом и имају права, без икакве дискриминације, на једнаку заштиту закона.
Званични језици би, по Ахтисарију требало да буду српски и албански, а требало би и да се омогући повратак избеглица, као и да се осигура њихово слободно кретање.
Данас то свакако није тако, а чини се да ниједан анекс тог плана, од њих 12, који се тиче права српске заједнице на Косову није узет ни у разматрање, а камоли имплементиран.
У анексу који се односи на децентрализацију предвиђено је да Срби у својим општинама одлучују о урбанизму, јавним предузећима, здравству, школству, преко културне баштине.
Извор: Танјуг
