Када се размишља о будућем занимању, па чак и преквалификацији зарада је, без сумње, један од важних фактора
Први су у новембру прошле године зарађивали 174.810 динара у просеку, а познато је да међу њима најбоље зарађују пилоти, копилоти и контролори летења. То је, иначе, три пута већи износ од просечне српске плате исплаћене у новембру (56.331динара).
Када се размишља о будућем занимању, па чак и преквалификацији зарада је, без сумње, један од важних фактора. Ова листа је одговор на питање где се најбоље заради, али доноси и једну занимљиву новину. Наиме, програмере, који су суверено владали на врху листе, у претходној години са трона су скинули запослени у ваздушном саобраћају.
По висини зарада, на другом месту су запослени у сектору рударства са платама од 128.920 динара, док су програмери и консултанти добијали 125.415 динара. Равно 113.601 динар имали су запослени који се баве научним истраживањем, док су радници на експлоатацији сирове нафте и природног гаса зарађивали 113.520 динара.
У самом врху са добрим примањима су и запослени у банкама, чије су плате износиле 107.567 динара у просеку, али и фармацеути у производњи лекова и препарата са примањима од 93.497 динара.
С друге стране, најскромнија примања имају продавци хране и пића – свега 31.244 динара у просеку. Ови подаци показују да се најниже плате крећу у распону између 31.000 и 39.000 динара месечно, а остварују их радници који поправљају рачунаре, као и радници у производњи дрвета, запослени у текстилној индустрији и трговинама на мало широм наше земље (погледајте табелу).
Када се посматрају зараде према градовима, најдубље џепове имају Београђани, и то они на Врачару са 93.019 динара у просеку, Старом Граду (88.559), Новом Београду (88.566) и Савском венцу (83.002). Најслабије зараде исплаћиване су у Бојнику (38.319) и Власотинцу (38.360), Гаџином Хану (38.505), Сврљигу (39.974) и Ражњу (39.988).
НАЈВЕЋЕ ПЛАТЕ
Пилоти
174.810
Плате пилота свуда у свету па и код нас превазилазе просечне зараде и то су увећане и неколико пута. Према истраживањима зарада коју пилот у зависности од тога где ради неретко је виша од 4.000 евра, а слична, можда нешто нижа примања имају и копилоти, док су плате запослених у контроли летења биле нешто више од 3.200 евра.
Не треба занемарити да будући пилоти плаћају најскупљу школарину која, незванично износи 45.000 евра за три године, али они својим платама врло брзо своје школовање и отплате.
Запослени у услужним делатностима у рударству
128.920
Програмери
125.415
Научни сарадници
113.601
Радници у сектору експлоатисању сирове нафте
113.520
Они који се баве експлоатацијом сирове нафте имају плату преко 100.000 динара, резултати су истраживања, док су плате у овом сектору нешто ниже за оне који се баве производњом кокса и деривата нафте, где се плата креће од 75.000. Они који раде на експлоатацији угља, зарађују око 72.000 динара
НАЈМАЊЕ ПЛАТЕ
Продавци хране и пића
31.244
Поправка рачунара
32.377
Радници у производњи дрвета
33.855
Радници у текстилној индустрији
35.784
Радници у трговинама на мало
39.070
РЕГИСТРОВАНА ЗАПОСЛЕНОСТ
Укупан број запослених у четвртом кварталу 2019. године износио је 2.202.635 лица. У односу на исти квартал претходне године, укупна регистрована запосленост је повећана за 2,0%, односно за 43.976 лица.
Посматрано према модалитетима запослености, запослених у радном односу било је 2 060 605, ван радног односа 72.544, док је број регистрованих индивидуалних пољопривредника износио 69.486.
До запошљавања је првенствено долазило у категорији запослености у радном односу, где је забележен раст од 2,7% (53.604 лица) у односу на исти квартал претходне године.
Територијално, раст запослености је доминантно сконцентрисан у Београдском региону и Региону Шумадије и Западне Србије.
Сектори делатности у којима је дошло до највећег повећања броја запослених су Прерађивачка индустрија (раст од 13.682 лица), Грађевинарство (раст од 9.592 лица), Стручне, научне, иновационе и техничке делатности (раст од 6.411 лица), Образовање (раст од 6.353 лица) и Информисање и комуникације (раст од 4.709 лица).
У наведеном периоду, број запослених у јавном сектору је смањен за 2.812.
У истраживању о зарадама (у складу са Законом о раду и Законом о порезу на доходак грађана) под зарадом се подразумевају све исплате запосленима на које се плаћају припадајући порези и доприноси.
Зараду чине:
– зараде запослених у радном односу, укључујући накнаде за дежурства, за рад ноћу и по сменама, недељом и празником; накнаде за исхрану у току рада и за неизвршене часове рада (годишњи одмор, плаћено одсуство, празници, боловања до 30 дана, одсуство због стручног усавршавања, застој у раду који није настао кривицом радника); регрес за коришћење годишњег одмора, награде, бонуси и сл.;
– накнаде за рад запослених ван радног односа (по основу уговора о обављању привремених и повремених послова).
Зарадом се не сматрају накнаде по основу уговора о делу, накнаде за боловања дужа од 30 дана, накнаде трошкова запосленима за долазак на посао и одлазак са посла, за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству, накнаде за смештај и исхрану током рада и боравка на терену, отпремнине запосленима при одласку у пензију или за чијим је радом престала потреба, једнократне накнаде у складу са социјалним програмом, накнаде трошкова погребних услуга и накнаде штете због повреде на раду или професионалног обољења, јубиларне награде, солидарне помоћи, као ни остала примања за која се не плаћају порези и доприноси.
Републички завод за статистику од 1999. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).
Фото: Pixabay.com
Извор: Ало.рс/Д.С.
