Бржи долазак до лекара специјалисте, скраћени рокови за заказивање прегледа, али и већа доступност медицинској опреми – само су неки од бенефита за пацијенте које доноси спајање домова здравља и општих болница у здравствене центре широм Србије.
Новим законом о здравственој заштити, домови здравља коначно су прешли са локалног нивоа у надлежност Републике, те се сада створила могућност и спајања здравствених установа, тачније ДЗ и општих болница.
Ситуација да пацијент не може да дође до лекара специјалисте у болници кога тренутно нема у тој установи, али има у дому здравља који је у непосредној близини, формирањем здравствених центара биће решена јер ће пацијентима на располагању бити више лекара, као и медицинске опреме.
– Ова промена пацијентима доноси бржу проходност и лакшу доступност здравствене заштите. Такође, скраћене рокове за заказивање неких дијагностичких процедура. До сада је била изражена ситуација, нарочито у мањим градовима, да у неком тренутку имате недовољан број, рецимо, гинеколога у болници док их у дому здравља који је у истом дворишту има три-четири. И онда се дешава да пацијент не може тако лако да дође до гинеколога јер је реч о две различите установе. С обзиром на то да је реч о два правна лица са различитим оснивачима, морало је да се прође кроз различите процедуре сагласности и пријема како би пацијент дошао до специјалисте – објашњава за „Блиц“ Радица Булајић, помоћница министра здравља Златибора Лончара.
Осим тога, додаје Булајић, цео здравствених систем имаће бенефите, што ће се, опет, позитивно одразити и на саме пацијенте.
– По Уредби о плану мреже здравствених установа, предвиђено је да се одређени домови здравља споје са општим болницама у једну установу која ће се звати здравствени центар. Дакле, не сви домови здравља, већ они који су истој згради, дворишту или у непосредној близини са општом болницом. Дом здравља ће наставити да ради свој део посла који се тиче примарне здравствене заштите, само ће му оснивач бити Република или Аутономна покрајина – каже Булајић.
Додаје да постоји могућност да ће се у оквиру једног здравственог центра у појединим местима наћи више домова здравља и болница.
– Када је реч о томе да ли ће бити разлике у односу на домове здравља који ће бити у надлежности Републике или Аутономне покрајине, АП координира рад са Министарством здравља као републичким највишим управним органом, али да свакако имају одређену самосталност у раду која им је прописана Уставом – подвлачи Булајић.
Према речима Берислава Векића, државног секретара у Министарству здравља, у првом кораку активности биће спојено 29 болница са домовима здравља, а завршетак формирања здравствених центара ће се десити у другој половини ове године.
Јединствени регистар здравствених установа
Један од подзаконских аката поменутог закона јесте и оснивање јединственог регистра здравстених установа, јавних и приватних, који ће водити Агенција за привредне регистре.
– То за пацијенте значи да ће у сваком тренутку на једном месту на сајту АПР-а моћи да провере за коју врсту здравствене услуге је одређена установа регистрована. Дакле, правну сигурност да пацијент зна где иде, код кога иде и чиме се баве – истиче наша саговорница.
До сада су се јавне здравствене установе из плана мреже регистровале у привредним судовима месне надлежности.
Регистрација државних здравствених установа ће се вршити у привредним судовима док правилник о регистру не отпочне са радом. Правилник је донет, тренутно АПР разрађује процедуре и очекујемо да ће то врло брзо заживети, закључује помоћница министра здравља.
Извор: Блиц.рс
