Срђан Ђоковић, отац најбољег тенисера света објаснио ЈЕ феномен „Новак Ђоковић“, причао о љубомори Роџера Федерера, али се осврнуо и на критике својих земљака који знају да величају успех своји сународника, али исти тај успех и да минимизирају
То је вероватно нека фалинка из наше прошлости, неки генетски проблем који вучемо већ вековима. Људи се на први поглед одушеве нечијим успехом, али већ на други показују подозрење, завист, љубомору. Размишљао сам много о томе, о чему се ту ради, пошто се као породица с тим стално сусрећемо. Једини закључак до ког сам дошао је следећи: уместо да ваш успех и мени буде стимуланс да нешто направим у животу, ја ниподаштавањем вашег успеха правдам свој неуспех. Немам друго објашњење – казао је за Новости Срђан Ђоковић.
С друге стране, западни медији често истичу да Новак, чак и ако престигне Надала и Федерера по броју освојених гренд слемова, никада не може бити најбољи играч свих времена.
– Па то што причају је просто невероватно! Нико никада у историји спорта, не само тениса, није подносио поразе као што их подноси Новак. Кад изгуби, он дође код противника, поздрави се, пољуби га, и каже: „Браво, мајсторе, био си бољи од мене.“ И ниједне године није добио награду за фер-плеј, сваки пут је уруче Федереру. А довољно је само упоредити како се он понаша када губи, а како Новак.
Енглези су отворено против Новака, то не крију.
– Не бих да улазим у то, али вероватно то вуче корене из наше прошлости, из политичких и других односа. Новак једноставно не даје ни један једини разлог да га не волите. Уљудан је, фин, културан, образован, свима се обрати на језику домаћина, обожаван је свуда у свету, сем у том англосаксонском. Али овај спорт су они измислили. И сад тамо неки момак из сиромашне, мале земље, припадник народа који је део старе европске цивилизације и нема чега да се стиди, већ 15 година им показује да то није само њихов спорт, него и наш и целог света.
Није лако поднети неправду.
– Наравно. Али, с друге стране, Новака шест седмина света обожава, његова популарност је огромна у Кини, Јапану, Индији, Русији, Јужној Америци…
Ни Новакова рекордна, осма титула на Аустралијан опену није била довољна за, рецимо, Рода Лејвера, по којем, иначе, име носи арена у Мелбурну. За њега је најбољи тенисер данашњице Федерер.
Сваки тај пример појединачно нажалост потврђује ово опште правило о којем сам говорио. Замислите, Новак као седмоструки првак Аустралијан опена игра своје осмо финале и 90 одсто публике навија за противника! А зашто? Чиме је Новак то заслужио?!
После освајања АТП купа у Бризбејну, Новаку су замерали што је са осталим члановима репрезентације певао српске песме. Пре тога, нашао се на удару што навија за Хрватску. Како објашњавате тај парадокс да је час „превелики“, а час „премали“ Србин?
– Кључ свега је у тој невероватној нетрпељивости и неподношењу да се неко тако сјајан, у сваком погледу, родио у Србији, да је Србин и српскога рода. Новак и његове колеге, пријатељи, постали су светски прваци у тенису и певали су родољубиве песме које нису никога вређале, већ су биле на радост и подстрек да и у будућности напредују. Само се Србима патриотизам убраја у грехе, кад то раде други, онда је то врлина. Новак не да није шовиниста, не да не мрзи туђе, него све државе бивше Југославије, све те народе сматра за своје. Никада међу њима није правио разлике, поготово кад је требало да се помогне људима и у Хрватској, Босни, Србији… Показао је да је светски човек.
После Аустралије сте Ђоковић је за оне који су критиковали Новака због певања српских песама рекли да су дошли из дигестивног тракта.
– На све оне несрећне људе који своју политичку и сваку другу каријеру граде на несрећи свог народа, њима је природно станиште тај дигестивни тракт. Препознаће се они сами. Њих нема много, али су агресивни, па се стиче утисак да их је много више.
Ствара се утисак да је Новак Србима добар само када је најбољи. Чим изгуби прву позицију крену приче о суноврату, претреса се шта једе, у шта верује, како живи.
Огуглали смо. То није само пример са Новаком, већ и са другим успешним људима. Шта год да се деси, идемо даље, волимо свој народ и земљу, живимо у Београду, нећемо се преселити. И Новак ће једног дана доћи да живи овде са највећим задовољством. И једва чека да се то догоди.
Причао је Срђан да је сваки пут када је плакао после пораза био кажњаван забраном одласка на тренинг.
– То се десило свега неколико пута, и он је врло брзо схватио ово о чему говорим, да мораш да научиш и да побеђујеш и да губиш. И погледајте како се сада понаша. То је најпоштенији спортиста који се појавио у врхунском спорту из свих спортова, не постоји нико ко подноси поразе као што их подноси Новак.
Новак је недавно испричао епизоду из детињства, за коју каже да је значајно утицала на њега, на то какав је спортиста и човек данас, када је Срђан на сто испред породице ставили новчаницу од 10 марака и рекао – то је све што имамо.
– Он дуго није знао у каквој се ужасној финансијској ситуацији као породица налазимо. Борили смо се 15 година да покријемо огромне трошкове, који су били много већи од наших прихода. Патили смо сви, нарочито његова браћа и ми, као родитељи. На крају се све исплатило. А Новак није имао појма до 17. године, а онда му је речено све. Ко зна како би се понашао да је то знао кад је био мали, можда би имао притисак у глави, можда не би могао да на прави начин све то изнесе. С друге стране, то му је вероватно помогло да остане, што би народ рекао, нормалан човек. Какав је био, такав је и дан-данас. Никада никога не одбије за аутограм, сликање, лепу реч…
Некадашњи капитен Дејвис куп репрезентације Швајцарске Клаудио Мекарди тврди да постоји одређени ниво нетрпељивости између Новака и Федерера, односно да Роџер никако није успео да разуме Новака.
– Федерер је сјајан тенисер, али то се не би могло рећи када је реч о његовој људскости. Он је љубоморан на Новака од тренутка када се појавио, јер је знао да је бољи од њега и да ће га превазићи.
Жестоко је Срђан одговорио једном албанском политичару са КиМ који је вређао Новака, уз поруку да ће Косово увек бити срце Србије.
– Косово је наша света земља, они су нам је отели, били су јачи, свака част, али се ми нашег порекла никада нећемо одрећи. Оно што је за Јевреје Јерусалим, за нас је Косово. Албанцима не замерам ништа, чак им и завидим. Без обзира на то чиме се баве, да ли су новинари, спортисти, радници, где год да су у свету боре се за свој народ. Дао бих све на свету да се и мој народ тако понаша. Нажалост, то није случај. Пуно је међу нама трвења, ми смо као гуске у магли, не знамо где ћемо, шта нам је чинити, шта нам је национални интерес, где су нам границе, лутамо. Крајње је време да се једном за свагда ујединимо око националног интереса. Ако се ту не договоримо, нестаћемо.
Појавила информација да је Новак дао подршку литијама у Црној Гори.
– Једина подршка коју је Новак давао и коју ће увек давати свом српском народу јесу победе на спортском терену. Страшно је то што се догађа. Не могу да верујем да се у једном те истом народу догађају такве турбуленције, какви су то неки лични интереси преовладали, који немају везе са народом, државом, Црквом. Некад су Црну Гору звали „српска Спарта“, и ја сам поносан што су ми корени из Црне Горе, моји родитељи су одатле, из српских племена. Чак смо и помогли обнављање мале цркве у татином родном селу поред Никшића. Колико је моја отаџбина Србија, толико је и Црна Гора. То је један народ, једна вера, груда, Црква.
Извор: Информер.рс
