У Палати правде у Београду данас је настављено суђење Неђељку Ђуровићу за убиство студента Милоша Милеуснића у јануару прошле године.
У судници је данас у публици била и мајка оптуженог, која му је све време слала пољупце, чак и док је износио одбрану. Он се изненадио кад ју је видео,а у судници је било и доста Милошевих пријатеља
Ђуровић је изнео своју одбрану пред судијом, напомињући да је прву изјаву пред тужилаштвом дао из страха и да она није тачна. Подсећамо, Ђуровић је тада, наводно, признао убиство студента Милоша Милеуснића.
– У тужилаштву сам из страха дао другачију изјаву, зато данас дајем другу. Остао сам при томе да Милоша Милеуснића нисам видео никад, осим на слици. У петак сам дошао из Пожаревца где живим, у стан мог оца. Викендом сам долазио у Београд да бих мало одморио главу. То вече сам седео у том стану, не знам да ли су ми били неки пријатељи, не сећам се. Нисам могао да заспим, око 4 сата сам одлучио да изађем да прошетам, пошто је било лепо време (падао је снег). Изашао сам да купим цигарете и да прошетам до Поштанске штедионице. Кренуо сам из Бањске улице, ушао у Војводе Бране и скренуо у Рузвелтовој. Био сам у патикама и већ се изнервирао јер ми је упадао снег – овим речима је почео своју одбрану Ђуровић и додао:
– Када сам дошао на угао Рузвелтове, видео сам једног дечка како халапљиво једе, загледао се у њега, а он се окренуо ка мени и рекао ми: „Шта гледаш, мајмуне“. Ја сам тад мало устукнуо уназад, пао и том приликом се повредио на кључеве које сам држао у руци. Несвестан да имам повређену руку, улазим у продавницу и купујем цигарете. Тек касније сам сазнао да сам продавачици дао новчаницу натопљену крвљу. Када сам запалио цигарету, видео сам да ми са руке цури крв.
– Кренуо сам даље и пошто ми је крварила рука, решио сам да уђем у пивницу да оперем руку, али тамо није било никог. Ушао сам зато у Поштанску штедионицу, радник обезбеђења ме пустио. Али када је видео да ми крвари рука, био је против тога да уђем. Почели смо да се рвемо, и тада сам схватио да сам ушао негде где није требало, али сам без обзира на то кренуо уз степенице. Дошао је још један радник, а мене је полиција ухапсила и одвела у Полицијску управу Палилула. Тамо су ме држали два сата, а онда су ме пустили. Нисам хтео да се вратим у стан, отишао сам код тетке и тече да причувам њихову децу јер је теча требало да иде код лекара. После тога сам отишао на Цветни трг и попио пиће. Када сам се око пола 4 вратио у стан у Бањској улици, полиција ме сачекала и ухапсила.
На себи сам те ноћи када сам шетао имао белу јакну са флуоресцетним преливима. На питање да ли је током шетње пролазио Улицом Димитрија Туцовића, Ђуровић је рекао да није. Тужилац је одговорио да постоје снимци особе која одговара његовом изгледу, али је Ђуровић рекао да ти снимци могу да потичу само из другог периода.
– Последњи пут сам прошао кроз Димитрија Туцовића када сам ишао да купим пелинковац, а то је било дан пре критичног догађаја. Купио сам га у маркету близу стана, који ради 24 сата. Никога нисам срео.
На питање шта каже на то што је на јакни убијеног Милоша пронађен његов ДНК, Ђуровић је одговорио:
– Држали су ме у станици и неколико пута су ми мењали гардеробу. Свлачили ме, 10 минута сам био го, у једном тренутку су ми бацили једну јакну, ја сам је погледао и полицајцу сам рекао да то није моја јакна. То је исти полицајац који ме тукао док ми није пошла крв из носа. Јакна је била црна, а ја немам црну јакну. Нисам приметио на њој трагове крви, али је била офуцана.
Тужилац је потом питао Ђуровића да ли поседује сет ножева у стану, а он је одговорио потврдно.
– Да, имам сечиво од 32 цм колико је и сечиво са којим је убијен Милош Милеуснић. Ја не знам да је тај нож понађен у стану, али знам да ми је цимер из ћелије рекао када је гледао папире: „Па, теби нису нашли нож“. Један мој нож је зелен, један је плав, а овај највећи је жут. Не сећам се да сам потписао потврду за тај нож, али јесам потписао доста папира. Ја сам нож какав имам у стану видео кад су ме полицајци одвели да се сликам са ножем. Када сам га ухватио, они су ми рекли „не, не, само покажи на њега“. Нисам приметио никакве трагове крви на ножу јер је био мрак.
Тужилац је потом рекао Ђуровићу да постоји снимак из Димитрија Туцовића на ком се види особа која носи јакну какву је он описао да је те ноћи имао на себи. Та особа је, држала нож и у једном тренутку сечиво окренула уз руку.
– То нисам ја – рекао је оптужени.
Данас су сведочили и брат и сестра, Алекса Обрадовић и Јелисавета Обрадовић, који су с прозора своје зграде видели лице у белој јакни изнад особе која је у тамној јакни.
– Остајем при свему што сам рекао у тужилаштву. На препознавање лица нисам ишао, али ни сад не могу да тврдим да је ово лице убило Милеуснића. Он је сад ошишан, а тад је био мрак. Да је остао са том косом, сигурно бих га препознао. Пошто је сада ошишан не могу да кажем да је то та особа која је била у дворишту. То лице које је било у белој јакни било изнад особе у тамној јакни, отишло је са рукама у џеповима из дворишта – рекао је Алекса.
Након што је Алекса завршио сведочење и сео у други ред суднице, Неђељко је почео да га гледа и несто му мрмљао. Алекса се изнервирао и нешто шапнуо цимеру убијеног Милоша, на шта је одреаговала Неђељкова мајка.
Она је, наиме, тражила реч од суда, и потом рекла: Судија, молим вас, овај дечко прети да ће све да нас сатре.
Алексина сестра рекла је да је видела момка у белој јакни како држи друго лице, али није могла да каже како јер су се они константно померали. Дрво јој је заклањало јасан поглед.
– Више пажње сам поклањала особи у тамној јакни јер је он запомагао. Нисам ишла на препознавање лица и не могу да потврдим да је овде присутно лице то које сам те ноћи видела у белој јакни.
Пред судом говорио и отац покојног Милоша Милеуснића, Горан Милеуснић.
– Милош је рођен 17. јуна, били смо пресрећни кад је изашао уз породилишта, наше дете је било предивно. Све је било супер док није дошао да студира у Београд. То је било дете љубави, храњен је и негован љубављу, а онда је убијен као пас на хладном плочнику. Ово суђење је за мене веома тешка ствар. Њему треба да се суди за четвороструко убиство јер је убиством Милоша убијена и моја супруга. Убијена је и моја ћерка. Убијен сам и ја – рекао је Горан.
Припремно рочиште одржано је 21. јануара 2020. године и њему је присуствовао Милошев отац, Горан Милеуснић. Он је тада за медије рекао се осетио јадно и бедно када је видео убицу свога сина. Такође, казао је и да га је Ђуровић у једном тренутку погледао погледом који пита: „Шта је? Шта је било?“, те и да у њему нема трунке кајања.
Подсећамо, након ноћи наводно проведене на друштвеним мрежама, осумњичени Неђељко Ђуровић, незадовољан својим животом, рано ујутро изашао је на улицу и ножем насмрт избо Милоша, кога је тад први пут видео. Убиство се догодило на Звездари, у Улици Димитрија Туцовића.
Несрећног Милоша је избо ножем и побегао, а ухапшен је убрзо јер је по граду правио инциденте. Снимци камера који су прегледани показали су да је реч о истом младићу који је убио Милеуснића.
Неђељко Ђуровић је првобитно у полицији након хапшења наводно признао све, али је дан касније све негирао.
Следеће рочиште заказано је за 1. април.
Извор: Курир.рс/Телеграф.рс, Љ. Р.
