Пошто су масовне литије против Закона о слободи вјероисповјести показале да власт у Црној Гори неће лако спровести наум отимања имовине СПЦ, стижу нови а једнако опасни предлози за решење кризе: да Црква крене у правцу веће „аутономије“, а за почетак да остане без речи – српска. Хтјели би и цркву по НАТО обличју, каже аналитичар Бошко Вукићевић.
Преко одређених медија и невладиних организација, који незванично важе за „резервну екипу НАТО-а“, пласира се, наиме, теза да литије нису решење, те да је неопходан договор Митрополије црногорско-приморске и државе, али такав који подразумијева већи степен аутономије цркве у Црној Гори.
План по обличју НАТО-а
Криза због закона о слободи вјероисповјести је, наиме, подсјетила да у Црној Гори постоје два стуба политике НАТО-а, преко којих се одвијају и контролишу сви друштвени процеси. Први је оличен у елити на власти, коју у најкраћем репрезентују предсједник ДПС-а Мило Ђукановић и партија којом руководи скоро 30 година. Други је такозвана група „независних интелектулаца“ и „еманципатора“ окупљених око неких медија и прозападних НВО-а, који годинама представљају неку врсту сигурносног осигурача и коректива за политике Запада – како да ДПС никада не би скренуо са задате путање, тако и да случајно у Црној Гори не би дошла на власт опозиција која није довољно прозападна.
И док је ДПС сада отворио питање отимања црквене имовине, произвевши највећу друштвено-политичку кризу у земљи у последњих 20 година, веома је занимљиво и држање и сугестије резервне екипе НАТО-а.
Предлози да СПЦ у Црној Гори добије већу аутономију
Прва је да литије не могу бити пут до којих се долази до промјена у Црној Гори, а ослања се на тврдње појединих америчких генерала да је СПЦ само продужена рука Кремља на Балкану, а друга да се црквена криза затвори тако што ће Митрополија црногорско-приморска и држава сјести за сто и постићи договор. А ту се прије свега мисли на такав договор који ће подрзумијевати да Православна црква у Црној Гори добије што већи степен „аутономије“ у оквиру СПЦ, неки би рекли и аутокефалију…
Или како то наводе неки прозападни медији – „ако Амфилохије релативно брзо заврши преговоре са Владом око статуса Цркве, онда је под старе дане учинио нешто значајно за Црну Гору“.
И у једном и у другом сценарију мисли се на постепено преузимање већ постојеће Православне цркве у Црној Гори, које сада сачињавају четири епархије СПЦ и њихово будуће превођење у (државну) црногорску православну цркву.
О пропалом пројекту ЦПЦ на челу са Мирашем Дедеићем више нико озбиљно и не размишља, док власт за почетак озбиљно схвата и детаљ око официјелног имена цркве у Црној Гори, за које се посебно залаже да се из њеног назива избрише придев „српска“.
Сви лајт-мотиви структура НАТО-а
Аналитичар Бошко Вукићевић разлоге за овакво држање „резервног ешалона НАТО-а“, оличеног у прозападним НВО и утицајним медијима, који „добронамјерно савјетују“ митрополита Амфилохија да „учини нешто историјско за Црну Гору”, види као њихово очигледно пружање боце са кисеоником режиму у агонији, и то са једним циљем – да ни по коју цијену не смије бити доведен у питање курс НАТО-а ка Црној Гори.
Наш саговорник нема дилему да поменуте структуре могу чак и да прихвате евентуалну смјену власти само под условом да се тиме не угрози пројекат Црне Горе, који су осмислили евроатлантски челници.
„У том смислу они попут режима желе да и домаћа Црква буде по `обличју НАТО-а`, тј. она би се морала дистанцирати од СПЦ коју су неки западни генерали већ означили као експонента руске политике и стратешког непријатеља. Некада је лајт-мотив поменуте екипе био `држава па демократија`, потом `НАТО па демократија`, док би сада он био представљен у пароли `црква па демократија`“, каже Вукићевић за Спутњик.
Овај аналитичар је ипак увјерен да не постоји ни теоретска могућност да Црква у Црној Гори удовољи потајним жељама другог ешалона НАТО-а о аутономији или аутокефалији.
„Прије свега, треба истаћи да је друштвени и политички значај експонената резервног НАТО ешалона рапидно опао, и њихови предлози немају претјерану важност за било кога. С друге стране, Црква веома мудро води читав овај процес; она свима ставља до знања да није под утицајем страних фактора, али и да неће дозвољавати било коме да утиче на питања њеног унутрашњег устројства“, каже Вукићевић.
„Црквени великодостојници из Црне Горе ни у једном тренутку нијесу довели у питање припадност њихових епархија Српској православној цркви, већ су упорно истицали слогу и јединство у оквиру СПЦ. Такво мудро и принципијелно држање Цркве у овим временима је заслужно за огромно повјерење, подршку и популарност коју она има код вјерника у Црној Гори“, категоричан је Вукићевић.
СПЦ пажљиво одмјеравају потезе
Подсјетимо, Српска православна црква у Црној Гори пажљиво одмјерава сваки потез. Литије су све масовније и протичу без инцидената. У међувремену, епархије СПЦ у Црној Гори су већ добиле подршку од главних адреса православља – Јерусалима, Цариграда и Москве, али и од римског папе. На Цетињу су такође правилно разумјели и да се главни свјетовни господари Црне Горе налазе на западним адресама, па су посјете делегације Митрополије Вашингтону, као и састанак митрополита Амфилохија са британском амбасадорком у Подгорици уродили плодом, након чега је Ђукановићу моментално послат сигнал да током литија не смије да повуче полицију са црногорских улица.
Истовремено, СПЦ у Црној Гори је више пута поновила да литије нису инспирисане и ни на који начин повезане са Београдом, одакле стижу поруке да Србија не жели да се меша у унутрашња питања Црне Горе, али тражи да се поштују права Срба.
Извор: rs.sputniknews.com
