Новак Ђоковић је у недељу освојио свој осми Аустралијан опен и укупно 17. Гренд слам титулу.
Новинар Алекс Патле, који пише за британски „Тхе Индепендент,“ написао је занимљив текст о једном од највећих тенисера света који преносимо у целости.
Када су једног љубитеља тениса питали шта мисли о Новаку Ђоковићу након што је елиминисао Роџера Федерера у полуфиналу Аустралијан опена, он је одговорио како „се нада да ће установити да је користио лекове за побољшање учинка, па кад престигне Федереров Гренд слем рекорд бити поништен његов резултат“. Овај став је екстреман, али он није једини који тако мисли. Други љубитељ тениса, који тврди да је Ђоковић његов омиљени играч, истакнуо је да верује да ће Федерер и даље бити најбољи играч свих времена.
Ђоковићев бивши тренер, Борис Бекер, прошле године је проговорио о Новаковом незадовољству због тога што није постигао да га људи обожавају као Федерера, истакнувши да му смета што их не поштују једнако и потврдивши тако Ђоковићеву несигурност изван терена само неколико дана пре историјског меча с Федерером на Вимбледону. Када је Новак победио, многи су били разочарани, могло се чути негодовање у спортским баровима и у домовима широм света. Није им било важно што је он у последњих 10 година најбољи тенисер на свету – он није био Федерер и то је многима било довољно да се не веселе овом успеху.
Чак и на Аустралијан пену, где је овај Србин најуспјешнији мушки тенисер свих времена након што је победио Федерера у полуфиналу, веће је било разочарање због губитка Швајцарца него срећа због Ђоковићевог тријумфа.
Опште је познато да је Федерер највољенији тенисер свих времена и тачно је да Ђоковић заслужује већу популарност и више обожавања од њега, али спортски успеси нису довољни. Када се каже „тенис“, људи Федерера виде као оличење овог спорта, због начина на који игра и на који се понаша на терену и због великих успеха које је имао пре појаве Ђоковића.
Федереров пад с првог места оставио је јачи утисак на љубитеље тениса него све оно чиме је Новак допринео тенису у последњој деценији. Пре него што је Ђоковић освојио трофеј у „Род Лејвер Арени“ 30. јануара 2011., имао је само један Гренд слам, док је Федерер имао 16, а Рафаел Надал девет. Али тог дана се Ђоковићева каријера преокренула, као и позиција мушкараца у тенису: Федерер сада има 20 Гренд слам титула, Надал 19, а Ђоковић 17.
Ђоковићев вртоглави успех био је нужан како би се појачао такмичарски дух у тенису и развој мушких тенисера, али изгледа да је такав развој у овом спорту желело мало љубитеља тениса. То је неко време било олако прихваћано, али када се Новак показао као претња Федереровој величини, то је почело живцирати Рогерове фанове.
Федереров први велики ривал, Рафаел Надал, такође је претрпио сличне нападе обожаватеља Швајцарца током 15 година, али је увек био прихваћенији у њиховим очима, веројатно због своје страствене игре и несуздржане среће сваки пут кад победи Федерера.
Чак су и Надалови порази, који су последица Новаковог успеха, живцирали обожаватеље овог спорта. У 2011. и 2012. било је раздобља када је Новаку било довољно само изаћи на терен с Надалом и унапред се знало да ће га победити, што је једне иритирало, а друге импресионирало.
Новак можда не поседује Роџерову грациозност ни Рафаелов талент, али ако комбинујете Федерерову интелигенцију и Надалову издржљивост, на неки начин се добија играч Ђоковићевог калупа. Шта га је онда спречило имати једнако јаку везу с обожаватељима као Надал и Федерер?
Јесу ли то можда његова честа повлачења усред мечева у раној каријери? Или су криви његови помпозни родитељи који су се уплитали у сваки бод? Може ли то бити последица одсуства његових шаљивих израза у раним годинама професионалног бављења тенисом?
Већина горе наведених ствари сведочи у прилог томе да се Новак с временом развијао као играч, што Федерер и Надал никад нису морали. Због тога се може рећи да он више личи људском бићу, иако постоји тенденција да се сматра нечим већим од тога.
Било како било, он је свакако најважнији играч у тенису у последњих 10 година и треба га ценити због онога што је донео овом спортз: такмичарски дух и погрешно протумачену људскост, закључује овај новинар свој текст, а преноси „Индеx„!
Извор: Ало.рс/М.Д.
