Чак и уз општу стопу смртности која не би била већа од један посто, што Леунг држи могућим када се у обзир узму и блажи случајеви, укупни број смртности страдалих могао би бити велик.
Шеф катедре за јавно здравље у Универзитета у Хонг Конгу и водећи епидемиолог те земље Габријел Леунг тврди да би се епидемија коронавируса могла проширити на отприлике две трећине светског становништва ако се не стави под контролу, пише британски Гардијан.
Леунгово упозорење долази након што је челник Светске здравствене организације (СЗО) Тедрос Адханом рекао да би недавни случајеви оболелих од коронавируса који никад нису посетили Кину могли бити „врх санте леда“.
Он сматра да је питање свих питања колико је велика та санта леда. Већина стручњака сматра да ће свака заражена особа вирус пренети на још две ипо друге особе. Према тим подацима, брзина ширења вируса износила би од 60 до 80 посто.
– Шездесет посто светске популације велик је број – рекао је Леунг за Гардијан.
Чак и уз општу стопу смртности која не би била већа од један посто, што Леунг држи могућим када се у обзир узму и блажи случајеви, укупни број смртности страдалих могао би бити велик.
Леунг ће на стручном састанку у Светској здравственој организацији у Женеви рећи да је главни проблем светске епидемије коронавируса нена раширеност те да је јако важно утврдити јесу ли мере које је Кина предузела успеле. Ако јесу, тада би их требале предузети и друге државе.
Леунг, један од водећих стручњака за питања о епидемији коронавируса те један од актера епидемија вируса САРС, упозорио је крајем јануара у свом научном раду за часопис Лансет да заразе у кинеским градовима „експоненцијално расту“ те да за заразом у Вухану заостају један до две недеље.
Значајна кретања инфицираних људи који још нису развили симптоме и изостанак мера за сузбијање ширења вируса могли би довести до тога да би „независне самоодрживе епидемије“ у великим светским градовима могле постати неизбежне.
„Хоће ли се 60 до 80 посто светске популације заразити? Можда неће. Можда ће ово доћи у таласима. Можда ће смртност од вируса опасти јер не помаже ако убије све пред собом јер ће онда и он страдати“, рекао је Леунг.
Стручњаци такође морају сазнати јесу ли ограничења у центру Вухана и другим градовима смањила број зараза.
„Јесу ли интервенције за заштиту јавног здравља, ограничења у кретању и карантени побољшали резултате у Кини? Ако јесу, можемо ли их применити и на другим местима?“, пита се Леунг и каже да би свет и ту налетео на потенцијалне проблеме.
„Претпоставимо да су мере успеле. Колико дуго школе могу остати затворене? Колико дуго неки град може бити изолован? Колико дуго можете људима бранити одласке у шопинг центре? Најважније, уклоните ли те рестрикције, хоће ли се све вратити на старо и хоће ли се епидемија поновно проширити? То су нека доста стварна питања“, рекао је Леунг.
Међутим, ако мере предузете у Кини нису успеле, то значи да се коронавирус можда не може ставити под контролу. Свет ће тада морати да промени начин функционисања – уместо спречавања ширења, мораће се фокусирати на сузбијање његових учинака.
Леунг држи до тога да су мере контроле у овом тренутку пресудне. Такође, велики проблем представља период у којем заражени не приказују никакве симптоме. Карантенин је нужан, међутим, да би се осигурало да људи који је прођу још увек не носе вирус, сви би се људи требали тестирати сваких неколико дана. Ако тестирање код икога унутар карантина или изолованог крузера избаци позитиван резултат, тада би се свакога поновно требало надгледати 14 дана.
Неке земље којима прети највећи ризик већ су предузеле адекватне мере, међутим научници још увек нису сигурни шири ли се зараза путем честица кашља или честицама у ваздуху.
Извор: Еспресо.рс/Јутарњи лист
