Европска комисија ће данас, после готово три месеца, пред јавност изаћи са предлогом нове методологије проширења Европске уније (ЕУ).
То ће заправо бити њен одговор на иницијативу Француске и њеног председника Емануела Макрона, али и још девет земаља чланица, о томе како ће убудуће изгледати тај процес. У исто време, тај документ би могао да „запечати“ судбину и Србије, која је у процесу већ поодмакла, што у исто време није гаранција да ће се правила у међувремену променити.
Не очекује се да ће предлог изгледати онако како га је представила Француска, али је сасвим сигурно да ће до измена доћи јер, како извор наводи, „Французи од тога неће одустати“.
– Желе да се у фокус стави владавина права пре свега, и да се успостави систем такозване награде и казне, по коме ће земље због напретка бити награђиване, што могућношчу да и пре чланства користе европске фондове. што учешћем у раду појединих институција и програма – прича извор.
На сличан начин реформу третира и предлог који су, након Француске, упутиле и девет земаља чланица: Аустрија, Естонија, Италија, Чешка, Летонија, Словенија, Пољска, Литванија и Малта. Оне су предвиделе груписање поглавља по тематским областима, приступ на основу заслуга, стого и поштено условљавање, подстицаје за земље кандидате, а инсистира и на добросуседским односима и регионалној сарадњи.
– За сада нико није видео папир, који би требало да буде усвојен данас на колегијуму комесара, а након тога и јавно обзнањен. Оно што се зна јесте да је предвиђено веће отварање ЕУ према Западном Балкану, али док не видимо документ, не знамо шта то значи у пракси – прича извор.
Он додаје да чак и када он изађе на видело, то не значи крај, већ наставак расправе, само о предлогу иза кога је стала Европска комисија.
Случајно, или ипак не, са објављивањем предлога о новој методологији поклопила се посета европског комесара за проширење Оливера Вархејиа, који у српску престоницу стиже само дан након што ће документ бити објављен (6. фебруара).
Занимљиво је и да ће дан након Београда посетити Подгорицу, односно обе земље које су већ отпочеле процес приближавања ЕУ.
Вархеји је раније позвао Србију да убрза процес ЕУ реформи и изнео очекивања да би до краја његовог мандата „бар једна земља из региона могла бити спремна за улазак у ЕУ“. Њему ће се у посети придружити и европосланици Тања Фајон и Владимир Билчик.
Француска је својим нон-пејпером из октобра прошле године подигла буру не само на Западном Балкану, већ и у целој ЕУ, условљавајући почетак отварања преговора о чланству за Северну Македонију и Албанију управо променом методологије проширења.
Осуде су стигле готово са свих страна, а отворена питања без одговора. Многи су то протумачили као шамар у лице земљама Западног Балкана које, како се причало, „никада неће стићи до чланства“.
Ипак, комесар за проширење Оливер Вархеји је већ најавио да ће се нова методологија проширења заснивати на четрири критеријума: кредибилитету, предвидљивости, динамици и јачем политичком вођству.
Он је додао да промена методологије приступања не доводи у питање политику проширења ЕУ, нити би требало да утиче на Србију и Црну Гору, које су већ у процесу преговора.
Нова методологија, али не и политика проширења
Портпаролка Европске комиисје Ана Писонеро каже да предлог нове методологије приступног процеса неће променити политику проширења нити услове за улазак у ЕУ.
– Представићемо предлог који ће процес преговора учити кредибилнијим, предвидљивијим, динамичнијим и више политички вођеним процесом. Наш циљ није да мењамо политику проширења нити да предлажемо промену, већ јасних и зацртаних услова за улазак у ЕУ – каже Писонеро.
У документу у који је Тањуг имао увид, ревидирана правила даће земљама чланицама могућност да направе паузу у процесу приступања па чак и да врате земљу на поновне преговоре у неким областима.
Извор: Блиц
