Регион

БИО ЈЕ АРКАНОВ ШЕФ И МЕНТОР, ПЛАШИО ГА СЕ ТИТО И ЦЕО СВЕТ: Упознајте правог владара СФРЈ!

Фото: Јутјуб

У раним осамдесетим опозиција га је упамтила по чисткама, јер се као министар полиције залагао за прогон интелектуалаца, а терете га и за наручивање убистава припадника југословенске политичке емиграције у иностранству

Питате се ко је Стане Доланц? И како је он то заправо владао Југом? И какве је везе имао са Арканом?

Рођен је 1925. године у словеначком граду Храстник. Након што је граница између Италије и Немачке, поделила његову кућу и школу на две државне територије отишао је у Грац, ради наставка школовања. После матуре одлази у партизане и бива примљен у партију. Након рата завршава факултет и његова каријера почиње у Загребу.

Био је југословенски комунистички политичар из Словеније и један од најближих сарадника Тита. Од 1971. до 1978. године био је секретар Извршног бироа Председништва ЦК Савеза Комуниста Југославије. Од 1982. до 1984. савезни секретар Унутрашњих послова. Члан председништва СФРЈ био је од 1984. до 1985. године, а редовно је именован за члана Савезног савета за заштиту уставног поретка, којим је председавао у другој половини 80-их.

Стане Доланц важио је за сиву еминенцију у савезној полицији и тајној служби, па не чуди што су га се многи плашили.

Преломна година у његовом животу била је 1969. Тада постаје члан Извршног бироа ЦК СКЈ, чиме су му широм отворена врата партијске политике. Функција секретара, тада је уведена први пут, са мандатом на годину дана, али ју је Стане обављао пуних девет.

„Треба нам бити потпуно јасно да смо ми комунисти у овој земљи на власти. Јер ако не би били ми, значило би да је нетко други. А за сада то није и неће никад ни бити.“ – била је Доланчева филозофија.

Виђан све чешће у Титовој свити, бива окарактерисан у штампи као „други човек у Југославији, одмах иза Тита.“ Доланц није био задовољан том позицијом, па је полако али сигурно, израстао из те сенке, због чега га је Јованка отворено мрзела.

У раним осамдесетим опозиција га је упамтила по чисткама, јер се као министар полиције залагао за прогон интелектуалаца, а терете га и за наручивање убистава припадника југословенске политичке емиграције у иностранству.

Фото: Јутјуб

Ту се у вези Доланц – Ражнатовић, први пут појављује Аркан, који је између осталих био његов пулен.

Многобројни материјални докази сведоче о томе да је један од агената Савезне службе у време Станета Доланца био између осталих, Жељко Ражнатовић Аркан. Био је практично потпуно заштићен од кривично- правног гоњења српске полиције: јавне и државне безбедности. Разлог томе је наклоност коју је стекао код Савезне полиције, обављајући разне послове за њих.

Аркан је први пут доспео у српску јавност 1983. године, након што је ранио двојицу полицајаца који су дошли да га приведу по потерници коју је за њим издала холандска полиција. Тужилац Милутиновић је рањавање двојице полицајаца окарактерисао као Арканову самоодбрану, иако су оба полицајца због последица рањавања завршила у инвалидској пензији.

Још један догађај који сведочи о заштити Аркана коју је уживао код Доланца догодио се на почетку рата 1990. године. Наиме, након што је Аркан са неколико пријатеља наоружаних бомбама и аутоматским оружјем ухваћен у Хрватској, Доланц је договорио њихово ослобађање као и повратак у Београд.

„Када сам га једном питао је ли радио за тајне службе, љутито ми је одговорио: „Да ме то више никада у животу ниси питао“. Увек је то негирао. Али неки његови пријатељи из тајних служби, који су радили с њим, касније су ми причали да је Стане Доланц био пријатељ с његовим оцем, мојим дедом Вељком, који је Доланца замолио: ‘Дај, помози ми, имам сина, способан је, али је несташан. Мислим да га убаците негде, био би јако добар за службу.“ Доланц је касније сматран за једног од Арканових главних заштитника.“- рекао је Арканов син Војин, гостујући у једној ТВ емисији.

Доланц је у своје време ведрио и облачио, плашио га се Тито, али и пола света. Аркану је био идол и заштитник, а његово деловање учинило га је једним од најмоћнијих људи свога времена. Из политичког живота Југославије повукао се 1983. а 1999. године умро је након дуге и тешке болести.

Извор: курир.рс

СРБИЈА

РУСИЈА

СВЕТ

ПРАВОСЛАВЉЕ