Како се нови коронавирус шири Кином и светом, људи се питају колико је стварно опасан.
Зато је занимљива једна симулација коју је крајем 2019. урадио научник Ерик Тонер, из Центра за здравствену заштиту Џон Хопкинс у САД, када је представљен сценарио у којем избија пандемија коронавируса и односи 65 милиона живота.
Одбор СЗО за хитне ситуације је истакао још није време за проглашење глобалне претње. Ипак, стручњаци су признали да су били подељени и да за сада немају довољно поузданих информација. Притом су најавили да ће се кроз неколико дана поновно састати како би преиспитали ситуацију и своју одлуку.
У међувремену, број оболелих и смртних случајева расте.
Процена смртности од 4 одсто значајно је мања него за САРС (око 11 одсто), али је истовремено значајно већа него за сезонски грип типа А (око 0,1 одсто).
Тонерова симулација посебно је интересантна из три разлога.
1) зато што говори управо о епидемији коронавируса, док је у фокусу медицинских стручњака најчешће нека могућа нова врста птичјег грипа;
2) зато што је представљена само пар месеци пре избијања нове епидемије у Кини и
3) зато што је подсетник на озбиљну, а реалну претњу коју за човечанство представљају пандемије вируса.
Тонер креће с две важне претпоставке које не одговарају тренутној ситуацији – да се вирус преноси једнако лако као грип и да је истовремено смртоноснији од САРС-а.
Према свему што знамо, нови вирус 2019-нЦоВ у оба случаја има мањи потенцијал – нити се шири тако лако као грип, нити је убојит као САРС. Ипак, с друге стране, треба имати на уму да вирус мутира, што значи да се ситуација може мењати.
То не значи да постају безопасни јер комбинација високе вирулентности с релативно малом стопом смртности може имати драматичне последице.
Тонер такође креће с претпоставком да лека против вируса неће бити најмање 18 месеци. То прилично добро одговара реалности јер за САРС и МЕРС који постоје већ годинама још нема вакцина.
Вакцина за МЕРС је прошле године тек била спремна за прву фазу клиничких истраживања на људима од уобичајене три. Стручњаци процењују да ће за стварање, тестирање и лансирање вакцина за 2019-нЦоВ требати више од годину дана. Наравно, када би СЗО прогласила глобалну претњу, што за сада још није, она би покренула механизме који би, међу осталим, укључивали снажнију сарадњу и финансирање истраживања вакцина и снажније мере сузбијања.
У моделу америчког стручњака нови коронавирус годинама се развија у свињама да би коначно прескочио на фармере у Бразилу. Код оболелих почињу да се јављају симптоми налик грипу и вирусну упалу плућа. То се подудара са ситуацијом у Кини.
Према моделу, вирус се пробија и наставља да шири тако да кроз шест месеци стиже у све делове света.
У Тонеровом сценарију након 18 месеци број жртава пење се на 65 милиона.
Наравно, реалност није толико драматична, али нас историја подсећа да је таких ситуација ипак било.
Највећа позната епидемија грипа, тзв. шпанска грозница, 1918. године однела је између 50 и 100 милиона живота. Наравно, данас имамо више научних и технолошких могућности за детекцију, очитавање генома, стварање вакцина и сл. С друге стране, данас је свет постао глобално село у којем се милиони свакодневно крећу с једног дела планете на други.
Извор: Курир.рс/Индеx.х
