“Убићу ти оца и мајку ако још једном покушаш да побегнеш или ме нападаш”, претио је манијак Нинослав Јоваовић (46), звани “Малчански берберин” Моники Каримановић (12) из нишког предграђа Суви До, коју је отео 20. децембра пошле године.
Манијак је на саслушању после хапшења признао и детаљно описао како је извршио отмицу и узмицао потери 17 дана.
– Нисам планирао отмицу нити сам познавао Монику. У Суви До сам одлазио због отпада, али када сам тог јутра око 7. 15 срео Монику док је ишла у школу. Учинила ми се великом девојком и похотљивом за секс – започео је своју изјаву пред истражним органима монструм из Малче.
Отмичар је у тренутку смислио превару да намами девојчицу у кола наводно да му покаже пут до балон сале јер је тобоже електричар који је пошао тамо да обави неки посао. Када је кренуо путем који не води до балон сале девојчица се побунила.
ДА ЈЕ МОЈЕ ДЕТЕ
Манијак се у истрази вајка али ниједног тренутка не показује кајање. Са истражитељима је мирно разговарао као да је за кафанским столом. -Да је неко тако отео моје дете, не знам шта би му урадио – рекао је у јендом тренутку манијак не схватајући очигледно шта је и сам починио.
– Рекао сам јој одмах да је отета и да буде мирна и закључао врата кола да не искочи. Успут сам јој сложио причу да морам да је отмем по налогу једне жене из Нишке Бање, којој је наводно њен отац украо дијамант. Рекао сам јој да када дијамант буде враћен и она ће кући, додао је манијак -испричао је он у истрази.
Отету девојчицу је одвео у колибу код Малчанске петље коју је читавог лета користио за становање пошто су га родитељи избацили из куће. Ту је према сопственом признању животињски навалио на дете и силовао га уз блудне радње и орални и анални секс!
Колима која је претходно украо од рођаке из комшилука, манијак је намерао да крене даље, али је ударио у стабло и слупао их па су морали да иду пешке. Кренули су по мраку према Сврљигу, али преко планине до Нишевца, па потом пругом ка Палилули. Ту на прузи, срео их је пролазник па је Јовановић запретио девојчици да буде мирна јер су то људи које је можда послала жена из Нишке Бање да их побије.
Он је навео да су да су углавном путовали по мраку или рано.
– Нисам имао мобилни телефон и нисам знао шта се догађа, али сам убрзо приметио полицијске ротације и хеликоптер, па смо се склањали. Успут смо свраћали и напуштене појате где смо спавали или се прикривали током дана.У селу Сврљишки Миљковац, док сам тражио воду од мештана, Моника ме је напала каменицама, па сам наставио да јој кратим косу за казну. Била је још насилнија у Орешцу где сам се склонио у кућу оца моје снаје. Ту је поново покушала да бежи и гађала ме циглом па сам је ошишао до главе. Рекао сам јој ако поново покуша да ме нападне и бежи да ћу јој побити родитеље – причао је мирно, без трунке кајања, манијак истражитељима.
НЕСТАЛИ МУ ЛЕКОВИ
Намеравао сам да Монику доведем до Ниша и потом се предам полицији. Најсигурније ми је било да заједно дођемо до Сувог Дола, где бих је ослободио, а да ме нико не нападне. Потом бих отишао да купим лекове, па у полицију. Кола сам украо да бих их продао за лекове против епилепсије од које годинама патим. Поред зиме, умора и глади, плашио сам се да не упаднем у кризу без лекова па сам зато кренуо назад ка Нишу, рекао је Малчански берберин.
Потера је убрзо стигла у Орешац али је манијак повео дете назад,поново преко Сврљишког Миљковца, Топле, Палилулуле. Успело му је да се пробије преко Сврљига, Лалинца и Грбавче па преко Грамаде до Шасјаче.
– Знао сам ту која је кућа напуштена па сам се склонио код таште Емила Живића. За малер он је дошао да обидје кућу и почео да лупа на вратима.Искористио сам тренутак када се он мало вратио да позове сина, разбио сам прозор и побегао кроз воћњак,рекао јеманијак дофајући да је само плашио човека и да није имао пиштољ којим је наводно претио.
– На срећу брзо је стигла полиција. Тај сусрет је био за њу такође стресан јер ју је Јовановић стално плашио д аће их поицајци због наводног дијамнта побити ако их открију.
БИО И У СВРЉИГУ
Манијак се вајкао како није планирао отмицу али његова маршута очиглендо то демантује.
– На поратку ка Нишу крио сам се један дан у Ловачкојкући Шумског газдинства. Некада сам радио као чувар и знао сам да ту има хране и да ретко ко долази. Знао сам скровита места и у Књажевачком крају, био сам летос тамо због сече дрва око Орашца, признао је манијак. Знао је и за кућу рођака у Орешцу па све указује да је отмица испланирана.
– Чико немојте да ме бијете, завапила је кроз плач Моника када се полиција појавила на вратима а потом додала, „Молим вас зовите моју маму“.
Злостављању мале Монике после десет дана дошао је крај, а манијак је успео кроз обруч полције, по мраку, да се пробије до родног села малче где је ухваћен после недељу дана.
На предлог тужиоца судија за преходни поступак одредио је Нинославу Јовановићу притвор до 30 дана због онсоване сумње да је извршио отмицу и силовање детета. Као разлог задржавања наведенео је да постоји оопасност д апонови дело,да не би уништио трагове отмицеи због узнемиравања јавности. Истрага је у току.
РОЂЕНИ ПСИХОПАТА
Позната нишка адвокатица Тања Манчић Марковић, 2005.године у процесу против Нинослава Јовановића,застуапала је његове жртве.
– На моје питање вештака да ли ће Нинослав Јовановић,поновити кривично дело,поступајући вештак је одмах и са сигурношћу одговорио да ће окривљени поновити кривично дело. Навео је да је разлог томе психопатска структура личности и да вршећи та кривична дела,исти за себе придобија пажњу која му је потребна и на тај начин себи делује важно, рекла је адвокатица.
Извор: Ало
