Црна Гора неће повући Закон о слободи вероисповести, поручује председник Црне Горе Мило Ђукановић и истиче да масовни протести због овог закона, које види као у суштини политичке, мада „обучене“ у црквено рухо са наглашеним просрпским предзнаком, не могу угрозити власт, нити политику коју власт води.
„Да смо сматрали да тај закон треба да буде повучен, сигурно га не бисмо доносили. Све аргументе које смо чули против тог закона, чули смо у претходне четири године“, каже Ђукановић у ексклузивном интервју за Танјуг.
Закон неће бити повучен
Ово је важан период еманципације Црне Горе, у коме треба створити све институционалне претпоставке за даљи државни и духовни развој црногорског друштва, па и обнову, како каже, аутокефалности Црногорске православне цркве.
На питање ако нема повлачења закона, који је изазвао протесте и велико незадовољство верника СПЦ и грађана српске националности, који су тај закон доживели као непоштовање њихове воље, а тиме и права — на коју врсту дијалога влада Црне Горе позива СПЦ, Ђукановић одговара — на разговор како имплементирати тај закон.
Председник Црне Горе Мило Ђукановић изнео је своје виђење историјских, правних и политичких разлога који су определили власт Црне Горе на овакав потез, и одбацио аргументе противника Закона. Каже да је на сцени много манипулација, а основна је да је овај закон легитимисао намеру државе да отме имовину СПЦ у Црној Гори.
„Реч је о бруталној измишљотини и замени теза“, каже Ђукановић и наводи да је имовина СПЦ заправо имовина државе Црне Горе, а да је узурпирана у периоду од 1986. до 2000. О томе „сведоче неупитне историјске чињенице“.
Закон неће угрозити верске слободе српског народа у Црној Гори, нити ће им ускратити право да користе цркве и манастире, које је и до сада користила Српска православна црква. Потрудиће се, каже, да са циљевима овакве своје политике објективно упознају сваког грађанина Црне Горе.
„А они, наравно, имају демократско право да се залажу за своја уверења, укључујући протесте и окупљања у организацији Цркве. Жао ми је што је део српског националног корпуса у Црној Гори заведен упорном, веома грубом, а у суштини инфериорном политичком манипулацијом лидера незадовољних просрпских партија, који 30 година континуирано доживљавали изборне и политичке поразе“.
„Свесни су своје неконкурентности и траже алтернативни терен политичког деловања, измишљајући угроженост српског народа у Црној Гори и намећући се као његови тобожњи заштитници“, каже Ђукановић.
На питање како види оптужбе једног дела црногорске власти на рачун Београда, па и председника Србије Александра Вучића да стоје иза покушаја да се уздрма политичка сцена Црне Горе, и да ли Вучићу замера што подржава права СПЦ, а тиме и вољу и права српског народа у Црној Гори, Ђукановић каже да Београд није уздрмао Црну Гору.
Српски корпус у Црној Гори је заведен
„Од стране државних званичника Црне Горе није било никаквих увредљивих тонова, нити непријатељских порука. Дакле, нема никакве узнемирености, нити осећаја нестабилности, ми само обављамо своје државно политичке одговорности“, оцењује Ђукановић.
„Разумем, наравно, заинтересованост председника Вучића да испрати остваривање права грађана српске националности у Црној Гори и у другим суседним државама и његову заинтересованост за положај СПЦ на просторима других држава, где она делује. Али, наше упозорење увек је било нескривено и врло директно — да се та политика мора водити веома суптилно“, истиче Ђукановић и напомиње да је још у свежем сећању 1990. година и тадашњи покушај да се уређују права грађана српске националности у, како он тврди, другим државама у региону.
„Како се то завршило, могли смо да видимо. Неодмерено, недовољно пажљиво бављење тим питањима, са позивом на бригу о правима Срба где год да они живе може одвести у непримерени патернализам и опасно угрожавање суверенитета других држава у нашем региону“.
А Црногорци у Србији?
Упитан на кога је адресирано то упозорење, Ђукановић одговара:
„На све који тако поступају. Били смо у прилици ових дана да прочитамо одређене изјаве високих београдских званичника, укључујући и председника Вучића. Он је говорио о свом легитимном праву да води рачуна о положају грађана српске националности, будући да их има око 28 одсто у Црној Гори. Наравно, разумем његову заинтересованост за положај српске мањине у Црној Гори. Али, у елаборацији такве политике говорио је и о Србима у Црној Гори као делу јединственог српског националног корпуса, који би требало да следи заједнички национални интерес, који се, опет логично, дефинише у Србији. А одмах након тога смо могли да чујемо и незадовољство заступљеношћу Срба у државним органима Црне Горе“.
Он истиче да грађани Црне Горе треба да следе и поштују националне интересе Црне Горе, а не других држава.
„Национални интереси других држава, макар и суседних, могу бити врло супротстављени нашим националним интересима“, истиче он, уједно подсећајући на обнову независности Црне Горе као национални интерес који је био супротан националном интересу државе Србије.
„Такође, интерес Црне Горе је да буде чланица НАТО-а, и то је супротно националном интересу државе Србије. Зато није реално очекивати од Црне Горе да шири простор за рад у државним органима грађанима који пристају да по политичком позиву делују супротно националним интересима Црне Горе“.
Црна Гора није конфедерација
О томе има ли довољно Срба у органима Црне Горе, Ђукановић одговара да власт нема визију да „уређује Црну Гору као конфедерацију националних заједница“, већ да пажљиво води рачуна о томе да државни органи буду конституисани на бази изборне воље грађана и критеријума професионалности.
На опаску да председник Вучић у Србији трпи критике да је преблаго реаговао на понашање Црне Горе поводом усвајања закона, и кад је реч о положају Срба, те да се чују наводи да он, Ђукановић, ратује са делом српског народа, као и са Србијом, а да за то није добио адекватан одговор, што се тумачи и пријатељским односима са председником Вучићем, Ђукановић констатује да и сам пролази кроз такве ситуације.
Те замерке види као „реакцију националиста и људи ретроградног мишљења, са ове или оне стране“.
„Они су често исказивали незадовољство политиком коју водим, али никада нијесам осећао потребу да се са националистима надмећем у демонстрацији лојалности држави“, објашњава Ђукановић. Препоручује то, каже, свакоме, укључујући и Вучића.
„А шта мисле великосрпски националисти и како би они желели да уређују односе са Црном Гором, то смо имали прилику да видимо — неколико покушаја паљења црногорске заставе у Београду, позив на линч црногорског амбасадора, као и позив министра спољних послова Србије на пребројавање Црногораца у Србији који подржавају политику Мила Ђукановића“, оцењује он.
Додаје и да је реч „о ретроградним политичким појавама које припадају прошлости“, те да верује да „људи који су добили легитимитет већинске јавности у Србији и Црној Гори морају да се понашају одговорно према заједничком историјском наслеђу и пројекцији заједничке европске будућности“.
Ретроградне појаве
Када је реч о пројекцији заједничке европске будућности, Ђукановић на примедбу да је резервом према идеји малог Шенгена показао недовољну солидарност, уз аргументацију да је Црна Гора далеко одмакла у процесу преговора са Европом, каже да то није тачно.
„Аргументација Црне Горе била је да ова иницијатива третира питања слободе протока људи, роба, капитала и услуга, која су већ од 2011. обухваћена разним другим регионалним иницијативама, у којима учествују и Црна Гора и Србија и Албанија и Северна Македонија и друге државе региона. Наше је питање било — чему сада стварање још једне регионалне иницијативе“, објашњава Ђукановић.
Ђукановић питање иницијативе „мали Шенген“ објашњава опаском да се питање поверења логично поставља када, како каже, као отрежњење стигну питања која су сада актуелна у односима Србије и Црне Горе, а која „нажалост, опомињу да још увек нису на прави начин апсолвиране неке важне теме.
„Нисмо, изгледа, сви једнако јасно схватили и прихватили да су у међувремену настале нове независне и суверене државе, које се морају међусобно уважавати и, полазећи од тога, градити виши степен поверења и сарадње, што ће олакшати живот нашим грађанима“.
Мали Шенген већ постоји
Да ли то значи да идеју малог Шенгена види као великосрпску?
„Није реч о томе. У односу на идеју малог Шенгена, како сам већ казао, имали смо дилему везану за њену сврсисходност, али и напомену свим партнерима у региону и у ЕУ да та иницијатива не би смела да послужи као супститут за ЕУ интеграције. Довођење у везу малог Шенгена са актуелним односима између Црне Горе и Србије није случајно, зато што ми политичка рационалност говори да о вишим нивоима међудржавне и регионалне сарадње можемо одговорно говорити након што сви претходно конзистентно, на сваком питању, демонстрирамо да прихватамо и поштујемо независност и суверенитет сваке од наших држава“, образлаже црногорски председник.
Истиче да односе између Србије и Црне Горе треба уређивати као односе двеју суседних држава, које респектују заједничку историју.
„Желимо пријатељске односе двеју суседних држава, које имају пуно историјских и актуелних културолошких блискости, желимо односе међусобног уважавања двеју независних и суверених држава“, поручује Ђукановић.
Негативно бих гледао на приватну посету Вучића
На питање да ли намерава да посети Србију, с обзиром на то да му је такав позив јавно упутио Александар Вучић, односно може ли председник Србије очекивати сличан позив, пошто му је на неки начин упућена порука да није добродошао у приватну посету на Бадњи дан у Црну Гору, Ђукановић каже да је спреман на разговор.
„Знам да имам отворен позив. Исти такав отворен позив има и председник Вучић. Према мом сећању, председник Црне Горе је последњи био у званичној посети Србији, што значи да би сада требало да председник Србије посети Црну Гору“.
Додао је да је у свим разговорима које су до сада имали он и Вучић потенцирао отвореност тог позива.
„Погледаћу. Ако тај позив није и формално упућен, он ће уследити“, поручује Ђукановић.
Када је реч о негативним реакцијама на жељу председника Вучића да оде у приватну посету у Црну Гору на Бадњи дан, каже да није било ниједне негативне реакције званичника Црне Горе.
„Нисам имао најаву од председника Вучића, између осталог и зато што сам у том периоду био изван Црне Горе, али свакако не бих имао негативан став према томе да председник Србије буде у Црној Гори у приватној посети, када год он то жели, као што се то право, претпостављам, подразумева и за мене и друге званичнике Црне Горе када је у питању Србија“, закључује Мило Ђукановић.
Извор: Танјуг
