Пројекат изолације Русије је већ потпуно мртав и биће закопан, упозорава пољски новинар Конрад Рекас. На порталу Салон24 објашњава да и САД и Немачка и Француска преговарају са председником Путином али само у своје име, чиме окончавају западну солидарности.
У овој ситуацији Пољаци су велики губитници, јер су изгубили милијарде у сукобу између Запада и Русије, а у детанту нису зарадили нити једну злоту.
„Француска се заиграла. Председник Емануел Макрон, који се, иако приморан да спашава остатке своје слабе подршке у Француској, и даље представља као вођа нове Европе. Француски вођа све више промовише своју визију “нове архитектуре поверења и сигурности”, која укључује и решавање односа са Русијом. Штавише, у тој „архитектури“ новог међународног система унутар ЕУ, утемељеној на руско-француском партнерству, несумњиво би требало доделити место Руској Федерацији. А Берлин, иако се дистанцирао од ове идеје, учинио је то првенствено како не би изгубио масовну „златну кредитну картицу“ због ексклузивности у односима с Москвом “, пише пољски новинар.
Аутор скреће пажњу на чињеницу да ако овом сценарију додамо политику кокетирања Вашингтона, испада да ће најважније питање не само ове деценије, већ и оне које следи, остати питање ко ће победити у светској трци до Москве и зашто ће Владимир Путин постати победник.
А оне земље које нису приметиле геополитичке промене које се догађају на Западу, како у САД-у тако и у Европи, биће губитници, каже Рекас.
Данас је очигледно да Русија у глобалној игри у постуниполарном свету побеђује, јер ова визија укључује равнотежу снага у којима независне субрегионалне силе без стратешких интереса решавају проблеме на темељу рационалних компромиса. Та визија постаје у потпуности примењива у модерним међународним односима.
Једнако је јасно да би тренутни глобални монополиста, Сједињене Државе и његови „подизвођачи“, посебно Европска унија, радије прихватили алтернативно решење, то јест, својеврсни „концерт сила“ из XИX века или политику равнотеже Кисинџера, али само за ограничено одабране елементе, објашњава аутор.
Јасно је и да ће у складу са америчким концептом челници првог реда, односно Доналд Трамп и Владимир Путин, одлучивати о светским пословима, можда понекад упућујући конкретне захтеве Великој Британији, ЕУ и појединим малим играчима.
„Пример таквог система био би, на пример, решавање курдског проблема на северу Сирије. Ово је била врло јасна поука за Стари континент који је на крају тежио геополитичкој улози у новом, мултиполарном глобалном систему“, наглашава Рекас са којим се у овом случају не можемо усагласити, јер је ЕУ потпуно избачена из игре у северу Сирије, чим је платила своје брзоплето сврставање на страну исламских милитаната у почетку и курдских сепаратиста на крају.
Кључни проблем је ипак у ком облику или чак у ком ће саставу бити та потенцијална геополитичка структура. Хоће ли еврозона остати без Италије или ће можда следити само уједињење Француске и Немачке, пита се аутор.
Супротно историјским трендовима, Макрон фаворизује прву одлуку, док немачка дипломатија све више подсећа на своју ексклузивност у односима са Русијом.
То значи да би, упркос свом доминантном положају у Европској унији, Берлин желео да зарађује од Москве, али за свој џеп, не џеп ЕУ, док се тренутно француско руководство осећа одговорним за читав европски пројекат.
На крају крајева, Макрон је желео да постане пример новог политичког формата за читаву Европу у оквиру великог глобалистичког пројекта, подсећа аутор.
“Непотребно је рећи да, без обзира на крајње стабилну варијанту односа између Запада, Русије и Пољске, Пољска ионако губи”, каже са жаљењем Конрад Рекас.
„Сједињеним Државама је Пољска била потребна само током директног сукоба са Руском Федерацијом. Варшава, очигледно, уопште није сумњала у ту улогу. Пољска се, међутим, не уклапа ни у какав сценарио сарадње Русије и Запада, јер није имала ниједан елеменат сигурности, нити један алтернативни програм који би се могао применити ако се међународни ветрови промене“, закључује пољски новинар.
„Пољаци немају таквих могућности и даље остају верне слуге Сједињених Држава, марљиви подизвођачи Немачке и послушни чланови Европске уније. Пољаци се налазе у ситуацији у којој су изгубили милијарде у сукобу између Запада и Русије, а након детанта нису зарадили нити једну злоту. И Сједињене Државе, Немачка и Француска преговарају са председником Путином само у своје име. Западна солидарност не постоји. А ако сви желе да се слажу са Путином, то значи да је пројекат изолације Русије потпуно мртав и да ће бити закопан“, закључује пољски новинар Конрад Рекас на порталу Салон24.
Извор: logicno.com
