Несвакидашњи догађаји на домаћој политичкој сцени, који су почели од доласка „специјалца“ Доналда Трампа у Београд, ових дана додатно подгревају чаршијске приче: Да ли је Ричард Гренел на састанку без сведока, народски речено пустио Александра Вучића низ воду?
Све је почело одлуком председника САД да за Балкан одреди свог човека, који је потпуно у други план бацио Метјуа Палмера, представника Стејт департмента (дубоке државе у САД и Сороша).
Гренел је долетео у Приштину и Београд, обавио разговоре без сведока са Хашимом Тачијем и Александром Вучићем, и како се чини, том приликом обојици ставио до знања да су завршили политичке каријере, а да би ускоро у медијима могли да се појављују у својству оптужених за ратне злочине или као учесници криминалних афера.
У Београду се Гренел прво састао са Аном Брнабић и њеним сарадницима (разговор трајао дуже од сат времена), а потом причао са Вучићем у „четири ока“ само 10-ак минута. Истог дана када је Вучић гутао кнедле пред Гренелом, у Српску напредну странку се учланила премијерка. Од тог момента, Ана Брнабић је отпутовала у Москву да потпише економски споразум са Евроазијском унијом, отишла у званичну посету код председника Грчке, а затим у седмодневну посету Кини, уз специјалну позивницу председника Си Ђипинга, а том састанку је у склопу делегације Србије присуствовао чак и бивши председник Томислав Николић.
Дакле, реч је о изузетно значајним сусретима, које Вучић не би пропустио „ни за живу главу“, јер би месецима могао да спинује у медијима о својим спољнополитичким успесима… У обзир треба узети и чињеницу да се Брнабићева ове јесени изненада и без најаве састала са Ангелом Меркел и то на позив немачке канцеларке.
Интересантно, све посете Брнабићеве су протекле готово незапажено у режимским медијима. О њима се извештавало штуро, тек по која реченица, а доминантан простор је додељен Вучићевом политичком деловању.
За то време, Вучић је са прежаљеним Тачијем и осталом Сорош екипом (Еди Рама, Зоран Заев, Мило Ђукановић…) отишао у Брисел да испрати такође прежаљену Федерику Могерини, затим је са Сорош екипом договарао и потписао некакав „Мини Шенген“.
Примио је и практично смењеног Палмера (постављањем Гренела), који се и у Приштини састао само са политички већ отписаним Тачијем, али не и са Аљбином Куртијем. Тој Палмеровој посети већи значај није придала чак ни америчка амбасада у Приштини, за разлику од његових претходних посета.
Затим се у својим медијима, да се Власи не досете, Вучић нападно хвалио како иде у никад важнију посету Емануелу Макрону, иако није било речи о званичној посети, већ је Вучић са још неколико десетина званица присуствовао Париском самиту, за који је одавно добио позивницу. То што се Макрон са свим званицама и појединачно састао на кратко, домаћи медији су представили као „преговоре о Косову“ и невероватну част за „српског државника кога цене у целом свету“.
И то је било све од Вучићевих политичких достигнућа у последње време. Нити се састао са било ким значајним, нити је потписао било шта значајно (не рачунајући великоалбански „Мини Шенген“).
Затим је претходног петка, председник Србије, макар тако тврде медији и Председништво, примљен на ВМА због проблема са срцем. У понедељак је стигла објава да су лекари забранили Вучићу да бар месец дана лети авионом због здравственог стања, иако је летење авионом безбедно и за тешке срчане болеснике?!
Судећи по томе како је у уторак одржао још једну маратонску конференцију за медије, на којој је поново осуо дрвље и камење по опозицији, чини се да је, хвала Богу, председниково здравствено стање добро и да нема препрека да путује авионом.
Ипак, Вучић је решио да „атерира“ на месец дана, па је већ отказао посету Уједињеним арапским емиратима – земљи преко које га доводе у аферу са продајом оружја. Нико неће наредних недеља (а можда и дуже) доводити у питање то што председник нигде не путује.
По свему судећи, све битне сусрете у наредном периоду ће преузети Ана Брнабић, која се, ако нисте приметили, ни једном није огласила у вези пријема Вучића на ВМА, а морала би као најважнија особа у држави по Уставу прва да се огласи у ванредној ситуацији попут хитног пријема Председника у болницу, будући да му је, по речима министра здравља, живот био угрожен.
Док су се готово сви из СНС утркивали ко ће брже, јаче и боље да председнику пожели оздрављење, премијерка као да није нашла за сходно да макар на „Твитеру“ пошаље писмо подршке.
Који су разлози за такву одлуку, остаје да се види, али разлог због којег се не оглашава Небојша Стефановић, није тешко наслутити. Као да ни министар полиције много не мари за Вучићево здравље, а то што последњих дана доживљава и радикалне нападе које није очекивао, може само да буде најава нових турбуленција са аферама о продаји оружја.
Извор: Србин.инфо
