Сваки трећи ученик првог разреда средње школе редовно се коцка, показало је најновије истраживање.
Према резултатима анкете, коцка се 34,6 одсто ђака овог узраста, а само у последњих годину дана то је свакодневно чинило 27,5 одсто њих. Да ствар буде још гора, ништа боља ситуација није ни када је у питању конзумирање алкохола међу децом до 15. година.
Тикети, покер, апарати…
Домаћи стручњаци упозоравају да је ситуација алармантна и да је коцкање болест зависности подједнако као и алкохол и дрога. Према њиховим речима, деца у коцкање улазе преко спортског клађења, што је за многе безазлено и није коцкање. Тако прве тикете попуњавају још у основној школи, уз помоћ старијих чланова породице или другара, што касније ескалира у проблем са коцком и доводи до зависности.
Оснивач Саветовалишта за болести зависности и дефектолог Милан Радовановић упозорава да све више младих у Србији има патолошки порив за коцкањем.
– Коцка је проблем број један међу тинејџерима и заиста ови подаци не изненађују, али су и те како забрињавајући. Од свих људи који долазе у наше саветовалиште по помоћ убедљиво највише имамо управо младих коцкара. Пре неколико година био нам је шок када дете каже да је први контакт са кладионицом имало са шест-седам година, док је већ сада, нажалост, то сасвим нормално. Ако дете прати и воли спорт, више није изненађење када каже да се са татом или неким из породице кладио на неки тим и сам попунио тикет – наглашава Радовановић и истиче:
– Колико је ситуација алармантна, најбоље показује и то што су деца данас чешће у кладионици него у школи. Највише младих кладионичара редовно конзумира клађење, слот-машине, покер, онлајн кладионице… Најстрашније је што су та деца зависна од саме игре, а коцка им постаје начин живота.
На питање ко је одговоран за овакво стање он одговара:
– У овом случају заказао је цео систем! Закони се не поштују, чак ни онај који се односи на удаљеност између школе и кладионице. У кладионицама нико не поштује законску одредницу да се малолетницима не сме дозволити да се кладе. С друге стране, многи родитељи благонаклоно гледају на ову појаву, а професори у школама са ученицима причају о тикетима – сматра Радовановић.
Милионер постао у основној школи
Дефектолог и оснивач Саветовалишта наводи и пример дечака који је добио огроман новац на кладионици.
– Јавио ми се отац чији је син, иначе основац, добио на кладионици максималан износ који може да се добије по тикету. Радило се о неколико милиона динара. Питао ме је шта да ради. Осећао је да је неморално да подигне новац од коцке јер је сматрао да би на тај начин сину послао погрешну поруку. Страховао је да би његов син могао помислити да од коцке може да се живи. Рекао сам да новац подигне и да га да у добротворне сврхе. Тако је и урадио. Рекао ми је потом да његов син више не иде у кладионицу – испричао нам је Радовановић.
Опасна болест
Специјалиста школске психологије Биљана Лајовић истиче да је коцкање болест зависности и да целокупно друштво мора да се позабави овим проблемом.
– Деца у том израсту склона су ризичном понашању и потреби за изазовима, адреналином, проверавањем постављених граница. Још страшније је то што су данас кладионице доступне свима и налазе се буквално на сваком ћошку. И деца тако улазе у тај свет. Постоје заблуде да је коцкање безазлено, али напротив. То је подједнако као и конзумирање алкохола, дувана, дроге… Зато је потребно да се родитељи, али и целокупно друштво, више позабаве овим проблемом, да деца имају више обавеза, да се баве спортом, имају неки хоби – сматра Лајовићева.
Зашто се деца коцкају:
забава
досада
да повећају буџет
кад их друштво позове
да пробају нешто ново
Шта све користе од коцке:
кладионица
рулет
апарати
покер и блек-џек
Младеновић: Рано конзумирање алкохола води ка алкохолизму
Истраживање је показало да је у Србији скоро сваки други ученик петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе пробао алкохол.
– Посебно забрињава и податак да је сваки десети ученик који је пио то радио 20 и више дана у току претходног месеца. Сваки четврти ученик петог и седмог основне школе и првог разреда средње школе опио се бар једном у животу – наводи се у истраживању.
Начелник Клинике за болести зависности Института за ментално здравље др Ивица Младеновић сматра да резултати овог истраживања сведоче о лошим навикама међу ученицима у Србији.
– Свако рано конзумирање алкохола води ка алкохолизму већ у тридесетим годинама. У Србији је, нажалост, алкохол културолошки прихватљив јер се деца одмалена уче да пију, и то од родитеља и укућана, као кроз шалу. А нико није свестан последица. Толико нису свесни да су у нашу установу долазила и деца са 12 година код којих је установљено учестало опијање – истиче др Младеновић.
Извор: Srbijadanas.com
