Украјина није чланица НАТО и годинама се бори са проблемима у вези са корупцијом, пише ББЦ.
У последњих месец дана у светским медијима се помиње захваљујући председнику САД Доналду Трампу, а ово су нека од најважнијих питања која се односе на везу између те две земље.
Током већег дела историје независности било је неизвесно хоће ли се Украјина кончано ускладити са Русијом или Западом.
Чинило се да се та несигурност 2014. завршила. Након крваве уличне револуције, нови челници Украјине тврдили да је будућност земље уско повезана за Европом и Западом. Русија се сада сматра непријатељем, а на то је она одговорила заузимањем Крима и пружањем подршке оружаном устанку у источној Украјини који је досад однео више од 13.000 живота, пише ББЦ.
Под администрацијом Барака Обаме, право Украјине да сама одлучује о својој будућности и да се одупре руској агресији, било је сматрано важним идеолошким принципом.
То се променило када је позицију у Белој кући заузео Доналд Трамп, а украјинска влада више није могла да се ослони на активну амерички подршку каква је пружана до тада.
Колику војну помоћ пружају САД ?
САД имају дугогодишњу везу са украјинском војском и од 2014. су посветили око 1,5 милијарди долара. Велики део тога је потрошен на обуку војника и модернизацију војске.
Најновија транша помоћи, коју је прво прихватила, а потом одбацила Трампова администрација, вреди 391 милион долара и укључује оружје и техничку помоћ.
Војна помоћ коју Американци пружају Украјинцима важна је, наравно, из војних, али и симболичних разлога.
Ипак, Трампов однос, и речи, према Украјини сигурно ће да ојача улогу Москве у мирновним преговорима.
Како је Украјина повезана са истрагом о опозиву Трампа?
Истрага о опозиву односи се на америчку председничку кампању 2016. године, као и на потенцијалног Трамповог противника на изборима 2020. – Джоа Бајдена. Украјина је укључена у оба случаја.
Досад, званичници Украјине нису позвани да сведоче. Истрага се засад фокусира на званичне и „незваничне“ америчке канале комуникације између Вашингтона и Кијева.
Зашто се и даље говори о изборима 2016?
Лукав однос председника Трампа према Украјини датира још из предизборне кампање 2016. године.
У то време, менаџер Трампове кампање Пол Манафорт био је приморан да поднесе оставку након што су се у Украјини појавили документи који су сугерисали да је од проруске политичке странке примао одређене исплате.
Трамп је навео да је објавом тих документа Украјина индиректно пружила подршку његовој тадашњој ривалки Хилари Клинтон.
Одакле у причи Бајденови?
Ово је заправо кључан моменат истраге о опозиву. Односи се на период 2014-15, када је потпредседник Джо Бајден био главни човек Обамине администрације у Украјини. Истовремено, његов син Хантер је имао уносан посао у једној гасној компанији у тој земљи.
Демократе желе да докажу да је председник Трамп искористио свој положак како би покренуо истрагу против Бајденових. Републиканци желе да знају зашто је Хантер Бајден био толико плаћен и да ли је потпредсеник користио свој положај да помогне компанији сина.
Прва реакција председника Украјине Володимира Зеленског је то што је рекао да га Бела кућа није притискала да покрене истрагу о Бајденовима.
Како се чини, Украјина је и сада више окупирана решавањем проблема на истоку земље, него телефонским позивом који ће можда довести до Трамповог опозива.
Извор: Б92
