Нигерија је недавно прославила 59 година независности, али су славље засенили ужасни догађаји из те земље. У року од свега неколико дана свет су шокирале две вести из Нигерије које указују на један од највећих проблема у тој земљи – ропство и трговину људима. Како је Нигерија од држава која је требало да буде предводник афричког континента постала једна од најгорих земаља за живот?
Године 1960. када је прогласила независност, након што је деценијама била британска колонија, Нигерија је са надом закорачила у будућност, али је убрзо доживела државне ударе и низ грађанских ратова. На њеном челу су се смењивале демократски изабране цивилне владе и војне диктатуре, док није постигла наизглед стабилну демократију 1999. године, а председнички избори из 2011. године се сматрају првим релативно слободним и поштеним изборима.
Међутим, иако у овој земљи тренутно не бесни рат, за разлику од Сирије и Јемена на пример, она се налази при самом врху на листи земаља у којима је најгоре живети, а у даљем тексту ћемо навести највеће разлоге због чега је то тако.
Боко Харам
Корен проблема би могао да се нађе у расту верског екстремизма који је између осталог изродио и терористичку организацију Боко Харам.
У последњих неколико година верске разлике избиле су у први план, посебно на северу где је у неким федералним јединицама уведен у целости или делимично исламски шеријатски закон.
Боко Харам, који је настао 2001. године у Нигерији, са циљем наметања шеријата и напада на друге верске заједнице, пре свега на хришћане.
До 2015. ови терористи су извели велики број смртоносних напада у Нигерији, али и другим земљама. Међутим, иако се чини да су се примирили, они и даље постоје и представљају велику опасност.
И не само то, већ, према писању „Тајмса“ и даље контролишу четири региона нигеријске државе Борно, а осим тога су и набавили напреднија оружја попут дронова.
Верски екстремизам
У последње време се фокус јавности премешта са терористичких напада на другачије облике екстремизма у земљи.
Крајем септембра је објављено да је из зграде у граду Кадуна на северу земље нигеријска полиција спасла скоро 500 људи, међу којима више од 300 деце, који су били у ланцима, физички и сексуално злостављани.
Та „кућа за мучење“ је заправо једна врста верске школе, а многе од жртава су у њих „уписивали“ сами припадници њихових породица.
Многе породице не могу да себи приуште да пошаљу своју децу у школу, а и они који могу, често их уписују у „институције“ попут ове.
Младићи и дечаци су у овим школама били практично робови, држани затворени и у ланцима.
Ова вест је бацила ново светло на бројне исламистичке институције које држава не надгледа и које као да не подлежу никаквим законима.
Приватне исламске школе – локално познате као Алмаџири школе – распрострањене су широм углавном муслиманске северне Нигерије, где је ниво сиромаштва висок, а владине институције често недостају. Власти су процениле да је у овим „школама“ уписано више од девет милиона студената.
Трговина људима и ропство
Свега два-три дана након открића 500 заробљених младића и дечака, нигеријска полиција спасила је 19 заточених трудних младих жена које су отете, силоване и приморане да роде бебе које би отмичари потом продавали.
Портпарол полиције Бала Елкана рекао је да су жене и четири бебе спасене са четири локације у области Лагоса.
Жртве такозваних „фабрика беба“ су пореклом углавном из источне Нигерије које су намамљене у Лагос обећањем да ће добити посао.
Трговина људима овог типа, намамљивањем послом, траје већ годинама у Нигерији. Осим тога, Нигеријке су и међу најчешћим жртвама трговине људима које на крају, у потрази за бољим животом, заврше као проститутке.
Девојчице је и Боко Харам отимао, а свет памти догађај из 2014. године када је скоро 300 девојчица отето из школе. Неке од њих су пуштене на слободу две-три године касније, неке је војска ослободила, а некима се изгубио сваки траг, док су отмичари тврдили да су одлучиле да остану са њима.
Данас се 112 девојака и даље сматра несталим.
Богата земља у којој владају глад и болест
Један од највећих проблема Нигерије јесте и њен парадокс.
Нигерија се често назива „афричким гигантом“ због своје велике популације (преко 200 милиона људи, што је чини седмом најнасељенијом земљом на свету) и највеће економије на афричком континенту.
Међутим, упркос великој количини природних богатстава, пре свега нафте, њено становништво је и даље већински сиромашно.
Процене из 2015. године показују да је око 36,4 деце млађе од пет година у Нигерији неухрањено, док је стопа смртности износила 117,4 на хиљаду становника, показују подаци ЦИА о овој земљи.
На североистоку земље, где је иначе и најактивнији Боко Харам, посебно је лоша ситуација и због тога што је тај део земље често погођен сушама.
Осим тога, иако је њена популација међу најмлађима на свету и све више расте, очекивани животни век је веома низак, углавном због лоших услова живота услед глади и сиромаштва, али и сиде. Нигерија је четврта на свету по броју ХИВ позитивних људи, али и по броју људи који су умрли од последица ове болести.
И скоро 60 година од добијања независности, људски живот у Нигерији вреди веома мало.
Извор: Блиц.рс
