Неки случајеви карцинома су изван наше контроле, одређени генетским дефектима и предиспозицијама које се преносе с једне генерације на другу или су подстакнути генетским променама које пролазимо током свог живота. Ипка, исто тако знамо да удисање одређених материја, једење неких намирница и употреба неких врста пластике знатно повећава ризик ос настанка смртоносних врста карцинома, истичу научници.
Они су анализирали бројне опсежне студије рађене протекле деценије и идентификовали највеће кривце – 33 канцерогене ствари за које су, научно доказано, снажно повезане с настанком малигних процеса у телу.
Како настаје рак
Сваки пут кад сећелија подели, ензими који учествују у синтези, у просеку праве чак око 120 хиљада грешки. Да ли је то много или мало, сасвим је небитно, све док се не догоди кључна грешка која делује као окидач рака захваљујући абнормалном раду ћелије, расту и непрекидном дуплирању. Таква ћелија игнорише сигнале да престанеж и стимулише тело да је опскрбљује крвљу како би још расла. Тада се таква ћелија бесконачно размножава, односно рак шири по телу. Наравно, кључно је и о којем се типу рака, односно грешке ради, јер код једних то иде брже, а код других спорије.
Према научним предвиђањима ће у следећих 50 година сваки трећи човек током свог живота оболети од рака, а више од 30 посто случајева болести могло би се спречити усвајањем здравих животних навика, избегавањем порока попут цигарета и алкохола – али првенствено избегавањем канцерогене хране.
1. Шећер
Научници истичу да конзумација превеликих количина шећера не доводи само до гојазности и настанка дијабетеса, већ може активно оштетити ћелије и повећати ризик од настанка рака.
Нова истраживања показују да шећер може подстаћи раст тумора у телу јер рак користи шећер као „гориво“. За разлику од здравих ћелија, ћелије рака могу да претворе своју енергију из гликолизе без кисеоника, у процесу анаеробне гликозе.
– Хиперактивна конзумација шећера ћелија карцинома доводи до зачараног циклуса континуиране стимулације развоја и раста карцинома – каже Џоан Тевелин, белгијски молекуларни биолог након објављивања своје студије, за коју се сматра да ће довести до бољег разумевања интеракције шећера и рака, што би могло помоћи у креирању циљаних стратегија исхране за пацијенте.
2. Процесуирана храна
Свака храна која долази у пластичном паковању, индустријски је затворена и дизајнирана је да траје месецима без кварења: Може бити брзо решење када смо гладни, али такође повећава и ризик од настанка рака.
Овим намирницама се кроз индустријску производњу типично додају конзерванси, а најчешће је реч о штетним нитратима, који им повећају рок трајања. Ти адитиви се кроз године акумулирају у телу и могу нанети штету на нивоу ћелија и довести до настанка болести попут рака.
3. Пушење
Иако се дуванска индустрија својски трудила да то оповргне, нема сумње да дувански дим садржи најмање 70 хемикалија које су канцерогене. Нису изложени само пушачи, већ и они у њиховој непосредној близини – пасивни пушачи који су изложени пушењу код куће или на послу. Они имају од 20 до 30 посто већи ризик од настанка рака плућа. Дувански дим може узроковати рак плућа, али и још 16 врста рака, попут рака дебелог црева или рака дојке. Процене упућују на то да они који пуше између 1 и 14 цигарета дневно имају осам пута већи ризик од умирања од рака плућа у односу на непушаче. Код оних који пуше 25 или више цигарета на дан тај ризик је већи чак 25 пута.
4. Сунчање без заштите и соларијум
Људи који су почели да користе соларијум пре 35-е године живота имају 87 посто већу вероватноћу од оболевања од малигног меланома у поређењу са онима који никад нису ишли у соларијум. Осим тога, људи који су почели да користе соларијум пре 35-е године живота имају 87 посто већу шансу од оболевања од малигног меланома у поређењу с онима који никад нису ишли у соларијум. Сунце такође штети, а најопасније су опекотине и то оне настале у ранијој животној доби, кажу научници.
5. Токсичне хемикалије на послу
Неки људи раде с канцерогеним хемикалијама сваки дан, а студије показују да су под највећим ризиком они који раде с алуминијумом, молери, радници који раде на пословима асфалтирања, произвођачи гуме, фризери, козметички радници који раде гел на ноктима. Осим тога, студије откривају да је уопштено рад у ноћним сменама нешто што повећава ризик од настанка рака, а узрок тога је поремећај циркадијалног ритма који регулише будност и спавање. То доводи до хормонске неравнотеже у телу и повећава ризик хроничних упала које се могу претворити у рак.
6. Арсен
Природни састојак Земљине коре, је у свом анорганском облику изузетно токсичан. Често се може пронаћи у контаминираној питкој води, попут на пример Бангладеша или на сличним местима где системи за наводњавање усева садрже воду с арсеном. Светска здравствена организација каже да најмање 140 милиона људи у 50 земаља пије воду која садржи висок ниво арсена. Осим тога, арсен је један од најканцерогенијих састојака цигарете.
7. Месо са роштиља
Иако је храна са роштиља заиста укусна, научници су открили да припремање меса на тај начин ослобађа карциноген назван хетероциклички ароматски амин, јер долази до промене хемијске и молекуларне структуре меса.
Подаци прикупљени од 62.000 особа у периоду од 9 година показују да испитаници који су често конзумирали месо печено на роштиљу или на неки сличан начин имају 60 посто веће шансе за рак панкреаса у односу на испитанике који су преферирали слабије печено месо или га уопште нису јели. Осим тога, црвено месо припремљено на овај начин редовном конзумацијом повећава ризик од настанка рака простате.
8. Угљен
Код рудара који ископавају угљен деценијама имају већу стопу оболевања од карцинома плућа, бешике и желуца. Најопаснији су послови на гасификацији угљена и дестилацији каменог угљена.
9. Алкохол
Редовно конзумирање алкохола у већим количинама може повећати ризик од развоја неколико различитих врста рака, укључујући рак грла, јетре, дојке и дебелог црева. Према америчком Националном институту за рак, „ризик од развоја рака повећава се с количином алкохола коју особа попије.“
Нова анализа која је обухватила 600.000 људи у 19 земаља с високим дохотком утврдила је да је конзумирање више алкохола повезано с развојем свих врста карцинома пробавног система. Друга недавна студија конзумената алкохола у 195 земаља широм света открила је да је више од 25 посто смрти повезаних с алкохолом код људи старијих од 50 година због рака.
10. Издувни гасови
Стручњаци су утврдили да издувни гасови дизел мотора изазивају рак плућа, а позитивно су повезани и с повећаним ризиком од рака бешике. Издувни гасови дизел мотора премештени су из групе 2А (могући канцерогени) у групу 1 (материје које имају дефинитивну везу с раком). За разлику од дизел, издувни гасови бензинаца за сада остају у групи могућих канцерогених материја.
11. Усољена и укисељена храна
Кад се димљена храна кува на високим температурама, од нитрата настају још опаснији нитрити. Ипак, то се не односи на намирнице које киселите или димите сами. Једна од намирница за коју је доказано да је канцерогена је традиционална кинеска слана риба.
12. Рад с уљем
Хемикалије које се користе за разврставање и одвајање уља која се могу испуштати у ваздух и воду укључују бензен и формалдехид који доказано узрокују рак.
13. Прерађено месо виршли, кобасица…
Купљена сланина, бургери, кобасице, црвено месо и месне прерађевине представљају ризик за обољевање од рака, а по категорији штетности улазе у групу са цигаретама, алкохолом, арсеном и азбестом, упозорење је WХО-а настало на основу бројних студија. Најчешће су последице претеране конзумација ових прерађевина ракови пробавног система – желуца, црева и панкреаса, а стручњаци истичу да се студије односе на индустријски обрађене месне прерађевине.
14. Азбест
Изложеност значајним концентрацијама азбеста може узроковати рак плућа, мезотелиом (рак плеуре), азбестозу и разне друге болести плеуре. Болести повезане с азбестом најчешће настају код особа које су дуготрајно или често изложене азбесту, посебно већим концентрацијама, што се догађа код професионалне изложености. Иако је данас забрањен, азбестни кровови и фасаде још увек се налазе на бројним приватним кућама и зградама, па и јавним установама попут школа и болница.
15. Глифосат
Чести убица корова, Монсантов глифосат је доказано канцероген, а данас је он најчешћи хербицид који се користи у пољопривреди широм света. Повезују га са повећаним ризиком настанка нон-Ходгкиновог лимфома код пољопривредника.
16. Пиљевина
Радници у пиланама и столари који редовно удишу пиљевину из сече и обликовања дрва имају већу вероватноћу да ће развити рак синуса и носне шупљине од просечне особе.
17. Хормонска контрацепција и естроген
Жене које рано добију прву менструацију или раније уђу у менопаузу имају већи ризик од рака дојке јер су изложене већим нивоима естрогена и прогестерона којег стварају јајници. Такође, већи ризик имају и жене које су користиле хормонску терапију током менопаузе, али и као контрацепцију.
18. Вируси
Зараза неким врстама вируса повећава ризик од настанка рака у организму, а то су хепатитис Б и Ц вируси, ХПВ вируси, Епстеин-Барр вирус. Такође, доказано је да Хеликобактерија може бити повезана с раком желуца.
19. Породица
Неки ризици од рака се преносе генерацијски. На пример, одређене врсте рака дојке резултат су мутација у генима БРЦА1 и БРЦА2.
20. Гојазност
Доказано повећава ризик од карцинома дојке, дебелог црева, ректума, једњака, бубрега и панкреаса.
21. Формалдехид
Већ годинама је познато да је један од узрочника тумора носне шупљине, а ово конзервирајуће и дезинфекцијско средство повезује се и с другим бројним облицима рака.
22. Силиконски имплантати
Ако сте мислили да су сигурни – нису, јер уметање страних тела у организам изазива трајне упале, показала је студија клинике Мејо.
23. Загађења из ваздуха
Смог и честице у њему доводе до рака, а посебно је опасно удисање честица чађи, које се повезују с карциномом плућа, једњака и мехура.
24. Силицијум
Силицијум је природни минерал који се налази у песку, камену и бетону. Када грађевински радници и рудари удахну честице резањем, пиљењем или бушењем у стене, то може повећати ризик од развоја рака плућа.
25. Зрачење
Рендгенски и гама зраци доказано узрокују рак, као и наравно УВ зраке. Ипак, једно снимање у болници неће изазвати рак, јер су за то потребне веће количине и дозе зрачења, на пример попут изложености радијацији у Чернобилу. Осим тога, и сам рак се често третира зрачењем. Ипак, америчко друштво за борбу против рака упозорава да „не постоји праг испод којег се сматра да је таква врста зрачења потпуно сигурна“.
26. Хронична упала
Хронична упала од дугорочних инфекција, болести црева или гојазности могу оштетити ДНК неке особе и довести до већег броја карцинома.
27. Пластика
Нови докази откривају да је индустрија пластике годинама прикривала доказе о штетности БПА, на сличан начин како је дуванска индустрија одбијала везу између цигарета и рака плућа. Слично је уочено код већине пластичних полимерних материјала.
28. ГМО храна
Брзински раст индустрије генетски модификованих усева контаминирала је нашу исхрану на алармантном нивоу. Више од 90 посто светског кукуруза и соје је генетски модификовано, а о учинцима истог још се расправља. Стручњаци се слажу да пре него што је ГМО додат у састав више од 1000 намирница нису спроведена адекватна истраживања о његовом утицају и нитко не зна дугорочне последице конзумирања такве хране.
29. Кокице из микроталасне
– У омоте су додане синтетичке хемикалије, поготово у индустрији брзе хране, које би требало да спрече да исцуре масти – објашњава нутриционисткиња Елисија Гудман.
– Кокице за микроталасну су пуне тих хемикалија, које се, кад се загреју, аутоматски шире у саме кокице. Оне штетно делују на ваш ендокрини систем, а повезане су развојем карцинома, повишеним лошим холестеролом, лошим имунитетом, болестима штитне жлезде и неплодности.
30. Газирана пића
THINKSTOCK Газирана пића нису храна, а превише се конзумирају у модерној прехрани. Једна лименка садржи 40 грама шећера, а све што садржи више од осам грама шећера сматрам претјераним. Осим тога, умјетни заслађивачи у газираним пићима доприносе претилости и дијабетесу те се често повезују с настанком рака.
31. Бело брашно
Кад је брашно рафинисано, из њега се уклањају све нутритивне вриједности. Потом се избељује с гасом како би постао привлачнији потрошачима. Гликемијски индекс белог брашна је изузетно висок – што значи да повећаваниво инсулина, а не осигурава „гориво“ телу. Угљени хидрати из њега се претварају у шећере, тако да учестала конзумација белог брашна који могу довести до повећане отпорности на инсулин те су као такви пожељно гориво за туморе.
32. Лајт производи
Fat- free звучи као нешто добро, јер за већину масти представљају нешто лоше, али овакве намирнице су јако нездраве. Прехрамбена индустрија почела је да замењује животињске масти с незасићеним биљним уљима која су довела до повећања потрошње транс-масти. А како би то надокнадили, произвођачи су почели да додају велике количине шећера, између осталог. Другим речима, ризикујете дебљање, дијабетес, срчане болести и рак.
33. Освеживач ваздуха
Сладак мирис у зраку често долази у пакету с нафталеном и формалдехидом, познатим канцерогенима. А садрже и низ других токсичних хемикалија.
Извор: Srbijadanas.com/ Biznis Insajder
