У овом тренутку Србија највише у Русију извози јабуке, нектарине, доста је замрзнутог поврћа, а министар очекује да ће после измене споразума о слободној трговини са Евроазијском унијом кренути и извоз воћне ракије
Даљи развој трговинске сарадње између Србије и Руске федерације у сектору пољопривреде и прехрамбене индустрије кроз смањење бирократије и повећање извоза, као и могућност заједничких улагања на територији Србије за извоз на трећа тржишта, теме су дводневне конференције о агробизнису која се уз учесће привредника обе земље одржава у Београду.
Министар пољопривреде, водопривреде и шумарства Бранислав Недимовић рекао је да Србија извезе у Русију у овом сектору робе за 280 милиона долара, а увезе робу вредну 70 долара и да је последњих годину дана извоз увећан за осам одсто, те да нису оправдане примедбе да је дошло до пада извоза.
– То је доста озбиљна разлика, и у овом сектору ми доминирамо, али гледаћемо да руским колегама помогнемо – јер нема добре трговине ако није донекле избалансирана – рекао је министар.
Додао је да су на списку роба које су руске компаније предложиле за извоз у Србију углавном сточна хране, адитиви за сточну храну, живинско месо и вештачка ђубрива.
– Све те ствари морамо да утврдимо да ли су сертификоване, да издамо сертификате, и касније они могу на простору Србије да пронађу своје партнере – рекао је Недимовић.
У овом тренутку Србија највише у Русију извози јабуке, нектарине, доста је замрзнутог поврћа, а министар очекује да ће после измене споразума о слободној трговини са Евроазијском унијом кренути и извоз воћне ракије, а уз досадашни извоз белог сира биће и извоза овчијег и козјег сира у неограниченим количинима.
– Постоје неки изазови у будућности, пре свега око извоза јабуке, али и њих ћемо превазићи – рекао је Недимовић.
Он је додао да ће недавно потписани споразум о фитосанитарним условима допринети либерализацији услова за извоз у Русију.
У овом тренутку воће из Србије у Русију извози 130 фирми а поврће више од 20 компанија, подсетио је министар.
Трговински представник Руске федерације у Србији Андреј Хрипунов оценио је да је добро да расте обим робне размене и да се развија класична трговина а предложио да се ниво сарадње подигне кроз заједничка предузећа која ће извозити на трећа тржишта.
– У Србији постоји 13 посебних економских зона где постоје повластице у оквиру опорезивања и других ствари, а знамо да Србији осим са Русијом има слободну трговину и нула царине са ЕУ, са Турском и неким другим земљама – па је тржиште много веће од 180 милиона људи где би могли да пласирамо производе и то морамо да искористимо – рекао је Хрипунов.
Као шансу он је поменуо заједничку производњу у Србији семенских материјала за пољопривривреду као и пољопривредне механизације, конзервисане хране, прерада хране, и додао да би то био велики допринос отварању нових радних места и освајању нових тржишта.
– Ако је роба конкурента, има квалитет и цену, а производи се у Србији зашто не би била добродошла у ЕУ – оговорио је он питањем на интересовање како би на такву идеју реаговала ЕУ.
Хрипунов је као пример навео Горење и италијанске фирме које производе у Србији а продају у Русији, и запитао се: „Зашто они могу, а ми не можемо?“
Конференција о развоју агробизниса круна је трогодишње сарадње Србије и Русије кроз пројекат који је подржала специјализоване агенције за развој УН (УНДП). Заменик сталне представнице УНДП у Србији Анас Карман изразио је задовољство што је на овај начин додатно ојачао српски сектор пољопривреде.
– Током овог пројекта учешћем на међународним догађајима 50 српских компанија добило је подршку да прошири своје мреже продаје што је резултирало закљученим извозним уговорима у прошлој години вредним скоро 46 милиона евра – рекао је Карман и додао да је осам компаније је током пројекта цертификовано за међународне стандарде контроле.
Како је најавио УНДП ће у будућности инсистирати на сарадњи са квалификованим и образованим младим људима који желе да примене нова достигнућа у пољопривреди и да остану на својој земљи.
– Тако би се кроз даљи развој руралног сектора спречиле негативне миграције према градовима а то би допринело развоју економске ситуације у Србији – рекао је Карман.
Извор: Телеграф.рс/Тањуг
