Деспот Лазић (12) из Бајине Баште, који је од рођења боловао од ретке, тешке и неизлечиве болести коже, и чије лечење је „Блиц фондација“ помагала четири године, преминуо је синоћ у Институту за мајку и дете у Београду.
Мали невољник, “дечак лептир”, баш као и сва деца оболела од булозне епидермилозе, примљен је у ову установу због компликација са срцем које је изазвала његова основна болест. Последњих дана био је прикључен на апарате, без свести, један за другим отказивали су му органи. Лекари су јуче два пута реанимирали Деспота враћајући га из мртвих, али синоћ када му је срце трећи пут стало није било спаса.
Дечак лептир преселио се међу анђеле. Недуго потом, када се тужна вест пронела Бајином Баштом, цела варош на Дрини је плакала за намученим дететом.
– Мама, знам да је дошао крај. Не бојим се смрти. Желим само да ме пустите да одем, немам снаге да се мучим више. Поздрави све – последње је што је Деспот рекао мајци Софији пре него што је изгубио свест.
Кад дете од 12 година прижељкује смрт, јасно је какав му је био живот. Мучан и болан. Од рођења Деспотово тело је било прекривено болним и крвавим ранама и модрицама које су, како је он растао, бивале све веће и несносније. Због пликова који су му искакали у унутрашњим органима последњих неколико година могао је да једе само кашасту храну.
Сломљен боловима, неколико месеци уназад није могао да стане на ноге. Због неправилног развоја тела прсти на рукама и ногама су му срасли један за други.
– Чико, знате ли када ће пронаћи лек за ову моју болест, не могу више овако – питао нас је Деспот 2015. када смо се упознали са њим да би на страницама „Блица“ кроз акцију „Срце за децу“ разгласили судбину малог Бајинобаштанина.
Слагали смо га, мада смо му из очију читали да нам није веровао на реч. На хиљаде таквих, лажних оптимистичких, се пре тог нашег првог сусрета наслушао. Слушао их је и све док није заспао да се више никад не пробуди.
Од првог текста објављеног под насловом „Живе ране малог Деспота“, па све до јуче док је тињала нада да ће малишан преживети, „Блиц фондација“ је посредством својих читалаца који су уплаћивали новац помагала његово лечење. У неколико градова Србије, а највише их је било у Бајиној Башти и Ужицу, грађани, ђаци, студенти организовали су хуманитарне акције за Деспота Лазића.
Сав прикупљен новац породица је користила за набавку скупоцених завоја за превијање рана. Ти завоји су могли само да примире ране, на чијим местима су убрзо искакале нове, веће, болније, ужасније. Кроз њих је Деспот губио доста крви и постао анемичан. Вриштао је од болова када је мајка морала да га пресвлачи јер је померање одеће иритирало његову кожу која је спадала и на најмањи додир.
Јуче касно поподне, када су Деспотове родитеље Софију и Александра позвали да хитно дођу у болницу, објаснивши им да њиховог сина минути деле од смрти, прво су се обратили „Блицу“.
– Обуставите прикупљање помоћи. Неће требати више. Хвала „Блиц фондацији“, хвала свима који сте нам помагали све ове године. Захваљујући вама имала сам чиме да превијам дете и умањим му болове – рекла нам је Софија Лазић.
Потом је бризнула у плач и отишла у Институт за мајку и дете где је последњи пут видела сина живог. Није прошло дуго, јавили су јој да је преминуо.
Извор: Блиц.рс
