Именовањем специјалног изасланика америчког председника за дијалог Београда и Приштине Ричарда Гренела, иначе актуелног амбасадора САД у Немачкој, у домаћој јавности отвориле су се две теме – да Америка жели што пре решење за Косово и Метохију и да би разграничење поново могло да буде враћено за преговарачки сто.
Иако се о разграничењу не говори у званичним оквирима, чини се да та теза, бар у очима стручњака и познаваоца прилика на Балкану није без покрића. Утолико више, ако се у обзир узме чињеница да је Гренел именован за изасланика директно са амбасадорског места у Берлину. А, Берлин је од самог помињања идеје разграничења као могућег решења питања Косова, њен оштар противник.
За разлику од немачких званичника, Американци су у последње време били много мекши у својим ставовима, говорећи да је за њих прихватљиво решење до кога дођу Београд и Приштина, не искључивши у својим изјавама ни могућност промене граница.
Гренел ће се, без сумње бавити питањем дијалога као Трампов човек од поверења, али стручна јавност отворила је још једно питање – да ли је његов специјални задатак и на релацији са Немачком, у ублажавању њиховог става према промени граница.
То сугеришу и дипломатски извори, који указују на „карту“ на коју би САД моге да одиграју.
– Гренел је у Берлину од 2017. године, и нису му непознати ставови Немачке када је реч о Западном Балкану, па и косовском проблему, које је у последњих годину дана малтене постало синоним за овдашњи регион кога, коначно, треба довести у ред. Познати су му и ставови Меркелове која је експлицитна у томе да нема промене граница на Балкану – прича извор.
Са друге стране, каже, Американци чини се желе решење, и то што је брже могуће, тим пре што ЕУ, иако формално посредује у дијалогу, није имала нарочито успеха у њему.
С тим у вези треба посматрати америчко појачано интересовање за коначно решење, које је узело замах крајем прошле године писмима Доналда Трампа српском и тзв. косовском председнику Александру Вучићу и Хашиму Тачију, а који се наставио изјавом његовог сада већ бившег саветника за националну безбедност Џона Болтона о томе да је за САД прихватљиво решење до кога дођу Београд и Приштина.
Претходних месеци наставило се у сличном тону, готово да није било изјаве америчких званичника којима није охрабривано и подстицано проналажење решења за „косовски чвор“, готово без ограничења.
Уз све то, треба додати и именовање специјалног изасланика САД за Балкан Метјуа Палмера, што је било изненађење, а одмах затим и специјалног изасланика председника САД за дијалог Београда и Приштине Ричарда Гренела, што је још веће изненађење.
Како се у јавности може чути, управо све ово значи да би Америка, а пре свих Доналд Трамп, заправо желео да поен припише себи и поентира ове године са решењем проблема дугог више од две деценије, пре свега због тога што се ближи председничка кампања у САД.
Због свега тога би у обзир, бар када је реч о Америци, разграничење могло да дође у обзир као могуће решење, око кога постоји сагласност и двојице политичких преговарача Београда и Приштине, Александра Вучића и Хашима Тачија.
Да би Бела кућа можда могла да убеди званични Берлин да је такво решење прихватљиво, и да би управо то могао да буде Гренелов посао, сматра амерички професор и аналитичар Едвард Џозеф.
– Гренел је амбасадор у Немачкој и, иако је тамо имао неспоразума, свестан је о бригама Немачке у вези политике коју је иницирао бивши саветник за националну безбедност САД Џон Болтон која је, изгледа, била у корист размене територија (између тзв. Косова и Србије). Могуће је да је Бела кућа и даље ангажована на Балкану и да верује да је Гренел особа која може да убеди Немачку. Али, ставови важних руководиоца у региону су да размена територије може бити ризична и дестабилизујућа – рекао је Џозеф.
Навео је и да су они који прате косовско питање „забринути и у конфузији када је Гренелово именовање у питању“.
– Они који прате ово питање су забринути и у конфузији када је Гренелово именовање у питању. Они који мисле да његово именовање може да одрази Болтонов приступ о подели (тзв.) Косова, што би, наравно, створило многе озбиљне проблеме у Северној Македонији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, као и унутар (тзв.) Косова… Али нама који тако размишљамо, (његово именовање) не даје нам много сигурности – навео је он.
Казао је и да када је Џон Болтон био саветник за националну безбедност, „мислим да је имао подршку за идеју, а коју је фаворизовала и Федерика Могерини, о размени територија, о једној врсти поделе (тзв.) Косова“.
– Изгледа да су о томе разговарали и Тачи и Вучић неколико месеци. Могерини је то подржала, али сви знамо да се немачка канцеларка Ангела Меркел снажно успротивила томе, као и остали руководиоци у региону који би били под директним утицајем тога – казао је Џозеф, који је истакао да је добро што је Бела кућа, у време многих других криза, заинтересовања да реши ово питање али, истовремено, „чудно је и остаје да се види шта то значи за америчку политику у регији“.
Како каже докторанд Факултета политичких наука Стефан Сурлић, Гренелово ангажовање и уопште, па и пре него што је амерички Сенат потврдио његово именовање, могло би да значи да је идеја разграничења и даље „у игри“.
Његово именовање у контексту блиског пријатељства са Болтоном, поверења које ужива код Трампа и анимозитета који гаји према актуелној немачкој политици, може значити да је идеја разграничења поново актуелна – истиче Сурлић.
Ричард Гренел боравио је прошле недеље у Београду и Приштини, а на оба места он је истакао да је његов циљ свеобухватно решење за (тзв.) Косово.
Извор: Srbijadanas.com
