Произвођач лекова који стоји иза генеричког облика „ксанакса“ објавио је да се овај производ за лечење анксиозности, а који се у великој мери преписује у Србији, повлачи са тржишта у Британији. Разлог је страх од штетног дејства „непознате супстанце“ у таблетама.
Сматра се да боце које садрже 500 доза количине од 0.5 мг алпразолама, испоручене између јула и августа ове године, садрже ове „сумњиве“ супстанце.
Фирма која продаје овај лек није навела никакве детаље о којој „страној супстанци“ је реч, али је пријавила да ниједан пацијент није пријавио болест или повреде након узимања ових лекова.
– Ова група лекова се повлачи за тржишта због потенцијалног присуства стране супстанце – изјавили су представници компаније „Мyлан“ која продаје „ксанакс“ и додали – Очекује се да ц́е штетне клиничке последице ове стране супстанце бити веома ретке, али се не може искључити ризик од појаве тегоба код пацијенета који га дуже узимају.
„Мyлан“ је нагласио да та „сумњива“ супстанца нема канцерогена својства, али и да може бити реч о било којој другој штетној материји. Како су тачно ови „штетне“ материје, супстанце и контаминанти доспели у залиху лекова, тешко је прецизно одредити. Ипак, сматра се да је кључан људски фактор, односно, људска „грешка“, као и несанитарни услови, фабрички пропусти и сл..
Између 1996. и 2013. године, рецепти за бензодијазепаме, врсту лекова којима припада „ксанакс“, порасли су за 67 %, показало је истраживање са Универзитета у Пенсилванији.
У Србији се овај лек најчешће преписује код дијагнозе анскиозности.
Генерички лекови су фармацеутски препарати који садрже исте активне састојке у истој концентрацији као и познатији лекови на основу којих су настали (тзв. „оригинаторски лекови“). Генерички лекови се од оригинаторских лекова разликују најчешће у саставу везивних састојака и боја, који немају терапеутске ефекте и разликују се по називу.
Извор: Srbijadanas.com
