Одлука Доналда Трампа да да „зелено светло“ за операцију Турске на северу Сирије изазвала је талас критика, почев од европских партнера САД, до републиканаца у Вашингтону, пише британски „Гардијан“.
Многи страхују да дејства Анкаре могу да допринесу обнављању „Исламске државе“ (ДАЕШ), као и да заувек код свих земаља Блиског истока учврсте репутацију САД као „непоузданог савезника“, наводи лист.
Европа је, без обзира на своје негодовање, током последњих година изгубила своје позиције у Сирији, због чега ће, сматра „Гардијан“, турског председника Реџепа Тајипа Ердогана највише бринути реакција Русије и Ирана, који имају непосредни војни контингент у зони сукоба.
Према мишљењу листа, одговор Москве и Техерана може суштински да одреди дугорочну будућност сиријског грађанског рата, који траје већ осам година.
„Гардијан“ тврди да Русија и Иран непрестано покушавају да искористе „хаос који провоцира Трампова импулсивност“ — руски председник Владимир Путин тежи да учврсти утицај своје земље у региону Блиског истока и неће пропустити прилику да обрати пажњу на америчку издају Курда. „Када је све лоше, САД вас неће подржати… Запамти, Ријаде“.
Москва, ипак, жели да оконча грађански рат у Сирији. Према мишљењу „Гардијана“, велика је вероватноћа да ће без САД на хоризонту Путин успети да закључи сопствени „договор века“ — с Ердоганом, Дамаском и Курдима.
Од самог почетка руске војне операције у Сирији 2015. године Москва је, како наводи „Гардијан“, покушавала неприметно да преузме од Запада политичку иницијативу за решавање сиријског сукоба. На иницијативу Кремља покренут је „астански формат“ који су прихватиле Уједињене нације, а у оквиру тог формата преговарали су Иран, Турска и Сирија. То је резултирало формирањем сиријског уставног комитета, чији је задатак израда новог устава и припрема за изборе.
Специјални изасланик за Сирију Хејер Педерсен је рекао да је то „први реални политички споразум“ Дамаска и опозиције, који подразумева сагласност свих осталих посредника. Комитет ће чинити 150 људи, који представљају Владу Башара ел Асада, опозицију и сиријску јавност. Прво заседање биће одржано у седишту УН у Женеви 30. октобра.
Ипак, нису све курдске снаге представљене у том комитету. На пример, Асад није желео да о судбини земље одлучују представници Радничке партије Курдистана, која је повезана с Одредима народне самоодбране. Дамаск их види као претњу територијалном јединству Сирије.
„Гардијан“ наглашава да је комитет Путинова иницијатива и да се руском председнику очигледно не допада да сукоб на североистоку Сирије онемогући остваривање те идеје. Да би се то избегло, руски лидер би могао да искористи турску инвазију као начин да се помире Курди и Дамаск, наводи британски лист.
Познато је да је руски лидер разговарао телефоном с Ердоганом и да га је позвао да „пажљиво одмери ситуацију, да не би нанео штету заједничким напорима да се реши сиријска криза“. Путин не жели да квари односе с Ердоганом и Анкаром, коју Москва, како тврди „Гардијан“, покушава да изведе из „орбите НАТО-а“ и којој је, без обзира на негодовање Северноатлантске алијансе, продала своје ПВО системе.
У вези са сиријским питањем и Турском, Путин предлаже да се обнови дејство Аданског споразума, потписаног 1998. године. Према условима тог документа, Дамаск признаје забринутост Турске због Радничке партије Курдистана, али се Анкара не меша у унутрашње послове Сирије, у замену за гаранције безбедности од сиријске Владе. Такође, питање сиријских избеглица у Турској не треба да се решава њиховим протеривањем, него окончањем грађанског рата.
„Гардијан“ сматра да решавање кризе свакако захтева споразум Курда, Сиријаца и Турака.
„Ако Путин успе да постигне закључивање таквог споразума, то ће заиста бити посао века. Ако не, онда ће он макар доћи до споразума са Трампом у томе да Блиски исток доноси само ’песак и смрт‘“, закључује лист.
Извор: rs.sputniknews.com
