Француска је остала доследна идеји свог председника Емануела Макрона да Европска унија треба прво да се реформише, па да се проширује, а директне последице тога на својој кожи осетиле су Северна Македонија и Албанија, које нису добиле датум почетка преговора.
Оваква, до даљњег коначна одлука, дошла је након вишесатног састанка шефова држава и влада Европске Уније(ЕУ), који нису успели да се договоре и дају „зелено светло“ обема државама, а као главни „кривац“ за то јасно и гласно се наводи Француска.
Са друге стране, да је то њен и став шефа државе Макрона није никаква непознаница, с обзиром на то да он није никада крио шта је његова идеја када је реч о Унији. Од 2017. године, од када је постао шеф француске државе, он је заступао тезу да је проширење немогуће без претходних унутрашњих реформи ЕУ.
То је говорио и у својој земљи, у ЕУ, али и балканским земљама, па и Србији коју је пре извесног времена посетио. Да ће то бити француска позиција својевремено је наговестила и француска министарка за европске послове Емили Лоазо која је током посете Београду јасно рекла да „садашње стање ЕУ не омогућава проширење чланства“. Иако то овдашњој јавности није пријало да чује, и можда нису схватили да је ствар решена, на примеру Македоније и Албаније испоставиће се да јесте.
Међутим, како ће та реформа Уније изгледати, шта ће подразумевати и када ће почети, за сада је непознаница, као што је непознаница и какве би последице таква одлука могла да има и по саму ЕУ , али и земље Западног Балкана које на то чланство у годинама које следе рачунају. Оно што је извесно, готово сигурно ће их успорити на и онако спором европском путу.
Шта Француска хоће?
За сада се зна да званични Париз заступа став да би требало усвојити нову методологију у преговарачком процесу јер је тренутни оквир предугачак и компликован. Зато би требало променити приступ јер онако како се тренутно ради, не подудара се са реалном ситуацијом у земљама које преговарају
Иако заговара нов начин преговора, Француска није прецизирала шта би они требало да обухвате и како би требало да изгледају. Оно што се за сада зна јесте да би та метотодологија могла да буде представљења на пролеће наредне године. Како и за отварање преговора, и за нову методологују неопходна је сагласност свих држава чланица ЕУ.
У исто време, овакав развој догађаја донео је нове дилеме, попут оне да ли ће све ово утицати и на који начин на Србију и Црну Гору које су већ у преговорима са ЕУ. Такође, доводе се у питање и услови под којима земље приступају, јер се с правом питају да ли ће бити неких нових, других или другачијих
Без обзира на све познате и непознате чиниоце у овом процесу, Макрон је остао неумољив, и успео преко своје владе да се избори за то да се не донесе одлука која би била добар сигнал за Северну Македонију и Албанију.
Штета по ЕУ
То је многе навело да се запитају да ли је Француска, заправо оштетила евроспке интересе. Управо то је рекао Роланд Фројденстин, политички директор Вилфрајд Мартенс Центра за европске студије, иначе званичног тинк-тенка групације Европских народних партија (ЕПП), који је навео да је став Макронове владе изоловао земљу, додајући неколико „недавних недостатака француске европске политике“.
– То такође штети регионалним интересима ЕУ – рекао је он за Еурацтив.цом.
Како додаје, француски вето у исто време истиче и дилему карактеристичну и за друге земље: „Са једне стране, постоји широки умор од проширења међу становништвом, посебно у западној Европи, такође и због проблема владавине права у Пољској и Мађарској“.
Реаговао је и хрватски премијер Андреј Пленковић, који је навео да француски захтев о новој методологији није праведан јер се не могу мењати правила утакмице током игре.
Иако је већина земаља чланица била за то да преговори почну, због процедуре у ЕУ, према којој о некој одлуци морају да се сагласе све земље чланице, блокада је постала реалност.
Љутњу због свега овога нису криле ни поједине земље нити европски званичници који уопште нису благонаклоно гледали на целу причу, јер сматрају да је отварање преговора са ове две земље у исто време и снажна порука за цео регион, нарочито имајући у виду да је Северна Македонија испунила све што је од ње тражено.
Блокада због револта?
Спекулисало се да је све ово што се дешавало ових дана последица, између осталог, тога што је француски председник Макрон изреволтиран безуспешним консултацијама о расподели водећих функција унутар ЕУ, тачније због тога што посланици Европског парламента нису подржали избор Силви Гулар за европску комесарку коју је управо он кандидовао.
То је схваћено као „шамар“ и то управо из Немачке и канцеларке Ангеле Меркел, од које већ неко време покушава да преузме палицу најмоћнијег европског лидера.
Француској су се у противљењу отварања преговора прикључиле Данска и Холандија.
Извор: Блиц.рс
