Дванаест година се надам да ће убиство моје ћерке бити расветљено, а зликовац приведен правди… Али до сада, све је узалуд, па ми се понекад чини да неко нешто заташкава, штити… – каже за “Блиц” Тања Гостић, која је у ужасном злочину изгубила ћерку.
Тањину и Слободанову старију ћерку Мају, која је тада имала само 20 година, на Свету Петку 2007. убио је још неидентификовани злочинац. Поред недужне Маје, усмрћени су и њен младић Жељко (22) и његови родитељи Зоран (48) и Драгица (43) Обрадовић, у породичном стану у Спасеновићевој улици у Београду.
Те суботе, Маја је отишла код свог момка јер је његова породица славила усељење у нови стан. Следећег јутра Милија Вељковић, Зоранов пријатељ, нашао је њихова тела. Обдукција је показала да су жртве убијене из две врсте оружја, што указује на то да су била двојица злочинаца. Није било трагова насилног уласка у стан па се сумња да су Обрадовићи бар једног од убица познавали. Зликовац је Маји пуцао два пута у главу, док су тела Жељка, Зорана и Драгице била изрешетана. На увиђају је нађено 56 чаура, као и рукавица, за коју се верује да је припадала убици. Утврђено је да су убијени из две врсте оружја. Полиција је такође пронашла и Зоранову бележницу, у којој је уредно написано ко му све и зашто дугује новац и сумњало се да у њој крије мотив злочина.
Ипак, 12 година касније, убица још није иза решетака, а агонију породице Гостић додатно продубљује и то што већ дуго времена немају никаквих нових сазнања о истрази.
– Првих година полицајци су нас звали. Али већ годинама нема позива. Не знам ни да ли ко ради на тој истрази, ни да ли можда има неких нових сазнања. Не могу да верујем да је их је убио дух, да није за собом оставио никакав траг. То ми је једноставно непојмљиво – наводи неутешна мајка.
Она подсећа да је после злочина чула различите приче о могућем мотиву и потенцијалном убици.
– Моје дете није ни мрава згазило, и знам да није била мета убице. Нашла се у погрешно време на погрешном месту. Такође знам да породица Обрадовић није била ни на каквом лошем гласу. Зар мислите да бих дозволила својој ћерки да буде у вези са неким ко је проблематичан, или потиче из такве породице – пита мајка.
Напомиње да је од почетка истраге сумњало да је мотив злочина Зоранов посао са становима, позајмицама. Ипак, наводи да је Зоран зграду направио на свом плацу.
– Људи из краја су причали да су се неколико дана пре убиства двојица мушкараца, по говору Босанци, свађали са Зорановим пословним партнером. Извели су га из кафане и претукли, а реаговала је и полиција. Комшије су и данима испред зграде у Спасеновићевој улици виђали паркиран тамни аутомобил, у коме су седела двојица мушкараца. Каква је њихова улога у злочину није утврђено – наводи Тања.
Тања је убеђена да је њену ћерку и Обрадовиће убила особа која их је познавала.
– Или је бар један убица био познаник Обрадовића. Драгица је била неповерљива и сигурно у свој дом не би пустила неког кога није познавала. А убица, како је утврђено, није ушао насилно – констатује мајка.
Наду јој ипак улива када чује да је неки злочин расветљен после деценуију и више и да су убици стављене лисице на руке.
– Ето, читам расветљено убиство из 2006, ухапшен убица. Исто тако расветљено четвороструко убиство у Јабуковцу. Све то ми улива трачак наде… – каже на крају неутешна мајка.
Хапшења без епилога
Због убиства Обрадовића и Маје Гостић били су ухапшени Зоранов пријатељ и комшија Милија В. и бивши припадник МУП Милан П., а Раде Р. и Миломир М. за изнуду. Међутим, на суђењу су ослобођени, само је Милан П. кажњен две године затвора због ношења оружја. „У стану је нађен део рукавице који је, како се верује, припадао убици. Наводно на рукавици није нађено довољно биолошког материјала да би се идентификовао злочинац. Ипак, није нам јасно зашто ако овде нису могли да изолују трагове, рукавицу нису послали у иностранство, као у неким другим случајевима. Можда би тамо нашли убичин траг“, каже Мајина мајка.
„Размишљам да се обратим Вучићу“
У нади да ће помоћи да се покрене истрага злочина у Спасеновићевој улици, Тања се пре неколико година обратила и министру полиције Небојши Стефановићу.
Примили су је његови сарадници и рекли јој да се “ради на том случају”. „Ипак, од тада нико ме није звао да ми каже да ли има нешто ново. Сада размишљам да се обратим и председнику Вучићу“.
Извор: Блиц
