Лидер покрета Самоопредјељење и кандидат за премијера привремених косовских институција Аљбин Курти поручио је да разграничење Косова са Црном Гором није затворено питање.
Курти је за телевизију „Клан“ изјавио да је потребно формирати заједничко радно тијело „које ће исправити разграничење“, што је предвиђено споразумом који су 2018. године потписали тадашњи предсједник Црне Горе Филип Вујановић и тадашњи предсједник привремених косовских институција Хашим Тачи.
По овом питању, као и у вези са путем Дечани-Плав, Курти је поручио да ће се успоставити „директан дијалог са званичном Подгорицом“.
Ко је изненађен?
Истовремено, медији наклоњени властима у Подгорици оцијенили су да је Куртијева порука изненадила многе, јер се вјеровало да ће се избором нове власти у Приштини само продубити и побољшати односи Црне Горе и Косова.
Политички аналитичар Игор Дамјановић каже да Куртијев став није никакво изненађење, јер све албанске политичке странке на Косову и Метохији имају потпуно истовјетне циљеве, како према Србији, тако и према свим државама које окружују територију јужне српске покрајине, те да је разлика само у методама — како и у којем року остварити њихов крајњи циљ — Велику Албанију.
Масовним гласањем за групацију окупљену око Аљбина Куртија, радикалнију и од странака бивших команданата терористичке ОВК, шиптарско становништво на Косову и Метохији је, по мишљењу овог аналитичара, само „демонстрирало своје, и даље, ратничко расположење према сусједним народима“.
„Када је прошле године усвојен по Црну Гору крајње неповољан споразум о демаркацији граничне линије са такозваном државом Косовом, Аљбин Курти је у парламенту у Приштини изразио протест бацајући сузавац. Такво радикално понашање допринијело је да његова партија постане најјача политичка странка на Косову. Свој негативан однос према споразуму са Црном Гором није занемарио ни сада, када чека избор на функцију премијера такозване државе Косово и наводи да ће му један од првих циљева бити ревизија споразума који је влада Рамуша Харадинаја потписала са владом Душка Марковића“, подсјећа Дамјановић за Спутњик.
Питаће се САД
Међутим, како предвиђа наш саговорник, уколико буде изабран за премијера, Курти ће наставити да инсистира на овом питању, искључиво уколико то аминује амерички амбасадор у Приштини Филип Коснет.
„Сјетимо се да, када је прије неколико година за предсједника Косова изабран Беџет Пацоли, послије свега осам дана, због наводних уставних препрека, је опозван и на његово мјесто именована је Атифете Јахјага. По каснијем свједочењу Рамуша Харадинаја, то је урађено на изричит захтјев тадашњег америчког амбасадора Кристофера Дела. Стога, уколико Курти не буде спреман да извршава наређења америчке амбасаде у Приштини, могуће је и да, без обзира на највећи број гласова, не буде изабран за премијера такозване државе Косово“, објашњава Дамјановић.
„САД, као ктитор самопроглашене косовске независности, у датим околностима тамо потпуно контролишу ситуацију, укључујући и милитантно расположење већине шиптарског становништва. Стога, сматрам да је отварање питања редефинисања споразума о демаркацији са Црном Гором или појаве неког другог извора нестабилности немогуће без непосредног одобрења америчког амбасадора у Приштини“, изричит је Дамјановић.
Подсјетимо — управо је група посланика Куртијевог Самоопредјељења прије неколико година ушла на територију Црне Горе и осам километара од граничне тачке поставила заставу Албаније, како би симболично показала гдје је „права граница“ на Чакору.
Такође подсјећамо — боравећи недавно у најмлађој црногорској општини Тузи, Курти је тада истакао да у Црној Гори борави заједно са албанским професорима који су били против Тачијевог плана за разграничење, а који је „нарушио територију републике“, мислећи на територију такозване републике Косово.
Извор: rs.sputniknews.com
