Загреб — У последњих неколико година земље чланице НАТО-а, сада их има 28, у правилу значајније подижу војну потрошњу, нарочито након учесталих критика из САД.
Те критике су се на задњем самиту министара одбрана чланица већ претвориле у полуултиматум.
САД су свим чланицама које још нису достигуле циљану стопу од два одсто БДП-а као минимум издвајања за војску дао рок од шест недеља да конкретно, на папиру, наведу како то постићи, пише Вечерњи лист.
Листу, наравно, предводе САД с 3,42 одсто БДП-а, следи Грчка с 2,24, Естонија се попела на 2,13 одсто као и Велика Британија. Румунија је ојачала с 1,4 на 2,04 одсто, Пољска и Летонија су на 2,1 одсто. Литванија је близу, на 1,98 одсто, Турска на 1,89, Француска 1,84, па следи Хрватска с 1,75 одсто. До ње је Словачка с 1,74 одсто а следе Норвешка с 1,70, Црна Гора 1,65, Бугарска 1,61, Португал 1,41, Немачка 1,36, Холандија и Данска 1,35, Канада 1,27, Албанија 1,26, Италија 1,22, Мађарска 1,21, Чешка 1,19, Словенија 1,04, Белгија 0,93, Шпанија 0,92 одсто, а убедљиво је последњи (и најбогатији) Луксембоург с 0,55 одсто.
Полуултиматум НАТО-а и САД очито значи да се мењају правила и „игра“ постаје озбиљнија за чланице савеза.
Да ли је ли ово најава да би они који не троше довољно за војску могли угрозити своје чланство у Савезу? Стварање нове парадигме моћи између САД, Русије и Кине значи и ново редефинисање НАТО-а. САД више не желе да буду бесплатни војни и сигурносни патрон европским земљама.
Хрватски стручњак за безбедност Маринко Огорец засад не верује да ће се одмах пред чланице ставити избор или два одсто БДП-а за војску или напоље из НАТО-а, али каже да прелазни период неће бити дуг и да хрватски државни и војни врх о томе мора и те како да води рачуна и буде свесан обавеза које ће произлазити из документа који ће за шест недеља представити НАТО-у.
Истовремено, Србија претходне три године значајно је повећала војни буџет, уговорила стратешке и квалитетне војне набавке нових система и сарадњу с Русијом и Кином. Брзо обнавља и домаћу војну производњу, с јасним циљем да опет постане војно доминантна на југоистоку Европе, признајући да је само Румунија јача.
Огорец потврђује да се Србија поступно профилише као озбиљна војна сила на југоистоку Европе. Српска сарадња с Русијом је врло интензивна, при чему је потребно нагласити да је уз Белорусију Србија једина европска држава која је приступила руском ОДКБ-у, организацији за колективну безбедност, додуше на нивоу проматрача, али с том војно-политичком асоцијацијом редовно учествује у заједничким вежбама, истиче Огорец.
„Мислим да је крајње време да о таквом развоју српске војне моћи поведу рачуна све релевантне институције РХ“, упозорава Огорец.
Чињеница је да се убрзано мења и геополитичка слика и распоред војне моћи и у југоисточној Европи, пише хрватски портал.
Све се државе, наиме, убрзано наоружавају – Мађарска, Румунија, Бугарска, споро их прати Хрватска, а Србији то одговара јер тако својој јавности лако може да објасни знатно повећање војних издатака, сада већ од готово милијарду долара годишње. Србија спретно користи донације и помоћ руских и кинеских стручњака у развоју оружја, закључује „Вечерњи лист“.
Извор: Вечерњи лист
