Јулија Горина, Белорускиња коју су родитељи изгубили у возу када је имала четири године, најзад их је нашла 20 година касније. Пошто је отац задремао у возу на путу од Минска до града Асиповичи, дете је нестало без трага.
На мистериозан начин, девојчица се тада задесила у Русији, где ју је усвојио и подигао пар, који је желео ћерку. Своје праве родитеље нашла је након што је њен дечко Иља на интернету прочитао причу о девојчици која је нестала у Белорусији мало пре него што су Јулију нашли у Русији.
Снимци показују дирљив тренутак сусрета с мајком и оцем, испред полицијске станице у Марини Горкој, у Белорусији.
– Нисмо могли да говоримо, само смо плакали и грлили се. Родитељи су ми рекли да су ме дуго узалуд тражили, али да никад нису изгубили наду да ће ме једног дана наћи – прича 24-годишња Јулија.
Мајка ју је непрестано грлила и тражила да јој седне у крило као кад је била мала.
– Разговарали смо до три ујутро, а онда смо Иља и ја морали да се вратимо у Русију, где нас је чекала ћерка – каже Јулија.
Од тренутка када је нестала у возу до 21. октобра 1999, када ју је полицајац нашао у Рјазању, у Русији, прошле су три недеље. Полицији је тада рекла да је путовала с мушкарцем и женом који су бежали од полиције.
– Спавали смо у напуштеним кућама – рекла им је тада, али сада се више ничега не сећа.
Зна, међутим, да су људи примећивали да говори с белоруским нагласком и користи локалне називе за поврће, и ни данас не схвата зашто руска полиција није обратила пажњу на то када су трагали за њеном породицом.
Њени биолошки родитељи Виктор и Људмила Мојсенко и белоруска полиција упорно су је тражили, али на крају су родитељи осумњичени да су је убили. Тек 2017. полиција је поново отворила случај, подвргла их детектору лажи, који су обоје прошли.
Мистерија је како је Јулија доспела у Рјазањ, мада се верује да је у то умешан пар, који ју је вероватно отео.
Након што су је усвојили Ирина и Олег, који су већ имали два сина, Јулија је покушавала да нађе родитеље претражујући интернет, али без резултата. Када је дечку Иљи испричала своју причу, он је открио детаље о девојчици изгубљеној у Белорусији непосредно пре него што је Јулија нађена у Русији.
– Почела сам да читам и схватила да се многе чињенице поклапају. Сузе су ми се сливале низ образе – каже јулија.
После неколико неуспелих покушаја, Јулија и Иља ступили су у везу с полицијом у месту где је живео брачни пар, за који је била уверена да су њени родитељи.
После извесног времена, јавила јој се нека жена: “ Здраво, зовем се Нађа. Ја сам твоја старија сестра и срећна сам што сам те нашла.“
– После тога је пружила слушалицу мами, која је одмах заплакала. Рекла ми је да у њихово име захвалим родитељима који су ме одгајили и бринули о мени све ове године – каже она.
– Сада смо стално у вези с мојом старијом сестром, размењујемо поруке и фотографије… Отац ме је преклињао да му опростим због онога што се десило. Наравно да му опраштам.
Извор: Daily mail/ Ало.рс