Коначни договор се мора постићи.
За професора Лондонске школе економије и политичких наука Џејмса Кер-Линдзија, одлука америчког државног секретара Мајка Помпеа да именује Метјуа Палмера на место специјалног изасланика за западни Балкан – одлична је одлука
У ексклузивном интервјуу за Екпресс, Кер-Линдзи каже да се радује што ће видети на новој функцији Палмера, јер каже да се стекао утисак да су САД скренуле пажњу са западног Балкана
У овом интервјуу, професор Кер-Линдзи, који се такође бави истраживањима из области безбедности и мира у југоисточној Европи (западни Балкан, Грчка, Турска и Кипар), такође је говорио о идеји корекције границе, улози Немачке и ЕУ у процесу проналажења коначног решења за Косово и Србију, моделу „Две Немачке“ који је предложио посланик ЦДУ/ЦСУ Петер Бајер
Професор је на крају представио свој мозаик како би требало постићи коначни договор између Приштине и Београда!
Како видите именовање Палмера и видите ли било какве сигнале да САД желе да реше питање између Косова и Србије до лета 2020?
Џејмс Кер-Линдзи: Мислим да је то одлична одлука. За почетак, то доказује да Сједињене Државе желе да остану ангажоване у овом региону. Ово је важно. Стекао се утисак да се Сједињене Државе повлаче. Такође, посебно је избор изасланика од виталног значаја. Палмер врло добро познаје регион. Има прави темперамент за ову улогу. Директан је и не покушава да избегне проблеме. Радујем се да видим како ће се ово питање решити у наредним месецима.
Да ли још увек постоји могућност размене територија између Косова и Србије, као коначно решење?
О томе се доста спекулисало у последњих годину дана. Не мислим да је корисно превише се фокусирати на то. Оно што знамо је да је потребан споразум између Косова и Србије, који ће проблем решити једном заувек и омогућити Косову чланство у Уједињеним нацијама. Треба оставити две стране да одлуче какав ће договор постићи. Као и многи други, мислим да је важно да стране буду отворене. Ако Београд и Приштина желе да постигну споразуме о територијама, то не можемо искључити. Услов је да сваки постигнути споразум буде у складу са међународним правом. Коначно, на њима је да одлуче. Требали бисмо поздравити све напоре које улажу како би постигли договор.
Шта можете рећи о улози Немачке и Европске уније? Сматрате ли немачко ангажовање по питању дијалога као контру америчком покрету?
Немачка и Европска унија имају виталну улогу. У случају ЕУ, постигнуто је мало, јер је ЕУ тренутно у периоду промена. Након избора новог парламента у мају, у ишчекивању смо именовања нове Комисије. То је у ниховом фокусу. Морамо да видимо да ли ће мађарски кандидат за комесара за проширење добити одобрење од парламента. Искрено, надам се да не. Неподобан је за ову позицију. Једном када ова комисија буде формирана, очекујем да ће ЕУ опет добити активнију улогу. Међутим, у овој фази је нејасно ко ће водити овај процес из Европске уније. Хоће ли Жосеп Борел као нови високи представник или ће то бити нови комесар за проширење, ма ко год био. Морамо да сачекамо и видимо. Код Немачке је нешто другачије. Јасно је да су Берлин и Велика Британија заузели другачији став у односу на дијалог од Сједињених Држава и прошлог руководства ЕУ, оличен у високој представници Федерици Могерини. Биће занимљиво видети како ће се развијати положај Немачке у следећој фази. Да ли ће Немачка бити убеђена да буде мало отворенија у свом приступу или ће се круто држати свог става? Лично сам био веома разочаран начином на који је Немачка покушала да затвори дискусије прошле године, заузимајући веома флексибилан став о ономе о чему се могло разговарати. Ово је контрапродуктивно за све укључене стране. Надам се да ће се то променити.
Што се тиче модела „Две Немачке“, да ли мислите да је то добра и изводљива идеја?
Ова идеја се појављује од преговора о статусу 2007. Мислим да је то застарела идеја. Могло је успети пре једне деценије. Сада знам јако мало људи који мисле да ова идеја може бити решење за напредовање. Мислим да је много боље покушати наћи коначан и свеобухватан споразум који ће проблем решити једном заувек. Мислим да је то могуће и да треба бити у средишту међународних напора. Привремена „решења“ попут овог нису баш корисна. Она само продужавају проблем.
Са вашег становишта, како би могло изгледати коначно решење између Косова и Србије?
Елементи и резултат договора већ су познати. Сваки коначни споразум мора бити заснован на обостраном прихватању и потпуном признању. Такав споразум би послао Косово у Уједињене нације, а Србију и Косово ближе европским интеграцијама. Такође мора бити у складу са међународним правом и мора бити демократски усвојен. У погледу специфичности, морамо да осигурамо да српско верско наслеђе на Косову буде заштићено. Имамо питање мањинских заједница. Опет, мислим да морамо бити отворени у вези са тим како ћемо решити овај проблем. Могуће је да је неки облик аутономије одговор на питање о Заједници српских већинских општина. Међутим, може се догодити и да Београд и Приштина виде неку предност у било којем територијалном споразуму. Као што рекох, морамо бити отворени и пустити их да дођу до договора који им највише одговара. Најзад, најважније је пронаћи функционално и одрживо решење овог питања.
Извор: Ало
