Од уторка, 1. октобра, када почне примена Закона о бесплатној правној помоћи, сиромашни грађани и жртве одређених кривичних дела, добиће право на свог адвоката, кога ће за њих плаћати држава.
Закон је определио три категорије грађана који имају право на бесплатног адвоката, а то су пре свега они који примају социјалну помоћ или дечији додатак.
У другој категорији су грађани чија су примања толика да би спала на ниво потреба за социјалном помоћи или дечијим додатком када би сами ангажовали и плаћали адвоката.
Трећа група корисника није опредељена финансијским статусом, већ они право на бесплатну правну помоћ добијају као „рањиве групе“.
Закон је дефинисао 13 таквих група међу којима су деца, инвалиди, жртве породичног насиља, жртве трговине људима, организованог криминала, тероризма, азиланти, избеглице, грађани са упитном пословном способношћу.
Помоћник министра правде Чедомир Бацковић описује како ће изгледати тражење и добијање бесплатне правне помоћи за грађане у пракси.
– Тражилац бесплатне правне помоћи иде у општину (јединицу локалне самоуправе) и обраћа се службенику који обрађује захтеве за пружање бесплатне правне помоћи. Службеник је правник који је добио акредитацију Министарства правде да је прошао неопходну обуку за поступање у овим случајевима, навео је Бацковић.
Обуку је до сада прошло око 300 службеника општина и они ће утврђивати да ли и ко испњава услове за добијање бесплатне правне помоћи.
Када утврде да тражилац има право на бесплатну правну помоћ, службеник ће га упутити или у јединицу службу локлане самоуправе за пружање бесплатне правне помоћи или код адвоката, у зависности од конкретног случаја.
– У упуту ће писати име и адреса адвоката, од којег ће тражилац добити бесплатну правну помоћ која иде на терет локалне самоуправе, односно државе, навео је Бацковић.
Рок у коме мора да се одлучи о захтеву за бесплатну правне помоћ је осам дана, а у хитним случајевима три дана, што, како је навео помоћник министра, не значи да се захтеви неће решавати одмах.
Докази које ће грађани подносити приликом захтева су потврда да се прима: социјална помоћ, дечији додатак, плата или укупна имовина.
Када су у питању заштићене групе, службеник ће из захтева тражиоца видети природу проблема због које тражи бесплатну правна помоћ и утврдити да ли грађанин има право на њу, а у случајевима дискриминације и азила службеник ће грађане упућивати на невладине организације, указао је помоћник министра.
Ако је у питању бесплатна правна подршка – за разлику од помоћи (коју пружају само адвокати), службеник може грађанина да упути на разне невладине организације, код јавног бележника, медијатора.
Да ли грађанину треба правна подршка или помоћ одређује то – да ли спорна ситуација захтева учешће суда, јер пред судом поступају само адвокати, који су једини овлашћени за пружање бесплатне правне помоћи.
Ако је у питању само давање инфомрација, попуњавање формулара или правни савет онда подршку може да пружи цивилни сектор, јавни бележници, медијатори.
Председник Адвокатске коморе Београд Југослав Тинтор каже да ће почетком примене Закона свако добити прилику да има свог адвоката којег ће у овом случају плаћати држава.
– Правна помоћ јесте бесплатна за грађане али није бесплатна за адвокате. Адвокатима ће се њихов рад плаћати по тарифи коју одреди држава, указао је Тинтор.
Он је додао да је тим поводом Адвокатска комора у комуникацији са Министарством правде, као и да адвокатура сматра би накнада за бесплатну правну помоћ могла да се плаћа као и службене одбране – 50 одсто адвокатске тарифе.
– Ми из наше позиције не видимо разлог да се мења ред величина. Како оно што адвокатура чини у кривичном поступку за тежа кривична дела, тако и у систему бесплатне правне помоћи може да изађе у сусрет грађанима Србије којима је у интересу да имају адвокате, навео је Тинтор.
Крајњу тарифу ће, како је рекао, прописати држава.
Иако се још не зна колико грађана има право на бесплатну правну помоћ, нити колико њих ће поднети захтев за остваривање тог права, Тинтор је истакао да адвокатура има спремну логистику и добар одзив адвоката који су се пријавили на листу пружалаца бесплатне правне помоћи.
Указујући да нема рокова за пријаву адвоката, председник АКБ је указао да ту листу адвоката сачињава Адвокатска комора Србије, док ће Министараство правде водити Регистар пружалаца бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке.
Напоменуо је да ће се адвокати за бесплатну правну помоћ бирати уређеним системом кол центра Адвокатске коморе, попут оног који годину дана функционисе за постављање бранилаца по службеној дужности.
– Систем кол центра ће бити примењен и у систему пружања беслатне правне помоћи, јер је то једини начин да се отклони узрок потенцијалне корупције, а овај предлог наишао је и на подршку министарке правде. На овај начин се види број додељених предмета, коме су додељени, шестомесечни и годишњи пресек који омогућава прачење система и лоцирање евентуланих проблема, нагласио је Тинтор.
У Министарству правде кажу, да ће Регистар пружалаца бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке бити јавно доступан на његовом сајту, а претраживање ће бити могуће према групи пружалаца.
Тарифа за адвокате још није прецизирана јер су у току завршне консултације са Адвокатском комором Србије, а финални предлог тарифе ће бити упућен Влади, наводе у министарству.
Када су у питању средства за плаћање накнада, кажу да су за ову годину обезбеђена средства за почетак примене закона, јер се не очекује рефундација трошкова.
Законом је дефинисано да трошкове бесплатне правне помоћи финансира јединица локалне самоуправе у износу од 50 одсто, а преосталих 50 одсто финансира се из републицког Буџета, тако што се врши рефундација средстава јединици локалне самоуправе по извршеном поступку.
За 2020. годину, планирана су средства у складу са анализом израђена током писања закона, а Законом о буџету за 2020. годину биће прецизиран износ средстава која ће бити намењена за бесплатну правну помоћ.
Извор: Курир.рс
