Најновија књига америчког аутора Ричарда Болдвина „Побуна глоботике: Глобалзација, роботика и будућност рада“ (Globotics Upheaval: Globalization, Robotics, and the Future of Work) предвиђа да ће због глобализације и аутоматизације сектора услуга, за послове које данас обављамо бити потребно мање људи, што ће довести до отказа, али ипак види светло на крају тунела.
Машине данас виде и говоре. Умеју да слушају, преводе, покрећу производњу, разумеју суптилне моделе, а још 2015. све то нису знале – каже Ричард Болдвин за „Паблик радио интернешнел“ (ПРИ).
Вештачка интелигенција све више јача. Има платформи, на којима се купује роба, али и услуге. „UPwork“ помаже људима, који, на пример, желе да запосле дизајнера логоа или преводиоца, да их нађу било где у свету, да их плате, да руководе њима и добију све у пакету, објашњава Болдвин. Хонорарни рад постаје глобалан.
Данас то већ умногоме постоји у индустријама попут програмерске, где је уобичајено да координатор комуницира с људима из различитих земаља – неко је задужен за кодирање, неко за искуство с корисницима, а неко за графички дизајн – по цео дан су на екрану и раде у некој врсти виртуелне канцеларије, производе висококвалитетни сајт, веома, веома брзо, и за много мање новца неко када би се све радило у Калифорнији, Немачкој, или на било ком другом месту – каже Болдвин.
Он предвиђа да ће се то проширити „на многе друге активности, јер се на тај начин дефинитивно остварује висока уштеда трошкова“.
На тај начин ће бити покренута невиђена међународна конкуренција у сектору услуга. Многи послови које данас обављамо, радиће се даљински, или аутоматски, и биће потребно мање људи за исти обим посла.
– Последица ће бити укидање радних места. То је процес – каже аутор, али истиче да роботи неће тек тако преузети посао новинара, или професора.
Неке земље попут Данске већ праве планове за такав сценарио.
– Данци пуштају фирме да слободно запошљавају и дају отказе. Али, када се то деси, влада је спремна да учини све што је неопходно да се отпуштени радник поново запосли. Ако мора да промени место становања, помажу му у томе, ако му у међувремену треба финансијска помоћ, пружају му је. Они врше преобуку људи, воде бригу о њима. То је један од разлога што Данци спремно прихватају глобализацију и аутоматизацију – зато што знају да на крају свако има шансу да добије – каже аутор.
Да ли то значи да ће људи фигуративно и дословно постати затвореници робота?
Болдвин каже да је песимиста на кратак рок, али оптимиста на дужи.
– Радићемо ствари које вештачка интелигенција и теле-мигранти не знају да раде. Вештачка интелигенција је лоша у већини људских вештина, као што је сналажење у непознатим ситуацијама, управљање људима, мотивисање људи, етика, креативност. То су ствари у којима компјутери нису добри, па ће наши послови у будућности углавном бити „хуманији“ – каже Болдвин.
– Због тога вештачку интелигенцију и теле-миграцију видим као добру ствара једном када прођемо кроз фазу транзиције. Послови ће нам постати занимљивији, јер ће све оне досадне послове који подразумевају понављање обављати машине. Све што може да се ради даљински тако ће се и радити, што значи да ћемо се бавити стварима у којима је заиста неопходно да будемо заједно. Мислим да ће то, на крају крајева, бити веома, веома добра ствар.
Извор: pri.org
