Саша Барбуловић, вођа Ватрогасно-спасилачког одељења у Бору, овогодишњи је добитник златне медаље за храброст коју му је доделило Министарство унутрашњих послова Србије.
Он је ово признање добио јер је са колегама у јануару спасао две особе, од којих је једна била дечак (10) који је упао у јаму напуштеног борског површинског копа, на дубини од око 70 метара.
Упркос хладноћи, стрмом терену, земљи која се одроњавала, Барбуловић је успео да дечака извуче из провалије, али и спасе још једну особу.
– Спустио сам се до детета које је лежало у каналу. Доле се налазио још један мушкарац, који је вероватно кренуо да спасе дечака, али није успео. Када сам сишао до њега, држао се за траву, рука му је била помодрела. Код дечака сам видео да има повреду руке и ноге, обезбедио га, сместио у корито, након чега је кренула акција спасавања – прича Барбуловић.
Овај храбри ватрогасац је све време штитио дете, а камење које се одроњавало низ стрму литицу непрестано је падало и ударало га у леђа. Њега то ни у једном тренутку није зауставило, извукао је дете, а онда се вратио и по мушкарца. Након два сата, колико је трајала акција спасавања, сви су били на сигурном.
– С обзиром на то да сам на крају каријере, ово признање је дошло као печат на све оно што сам радио до сада. Морам рећи да прија, међутим, не сматрам да сам нешто посебно храбар, само сам радио свој посао – каже Барбуловић.
У Ватрогасно-спасилачкој јединици у Бору сви функционишу као једна породица. Да овај посао Барбуловић ради са пуно љубави и пажње, довољно говори чињеница да се на терену увек заштитнички поставља према млађим колегама.
– У овом послу треба проћи бар пет до шест година да се добро опечете како бисте га радили без проблема. Никад не знаш шта те чека на терену, свака је интервенција другачија – прича Барбуловић.
После 22 године радног стажа пуно је ситуација које ће Барбуловићу свакако остати у сећању. Често је и ван радног времена помагао и реаговао у невољи. О Саши и колеге имају само речи хвале.
Спасао жену и бебу током поплава
– Сећам се поплава 2014. године. Били смо у Лешници код Лознице, где смо мајку са бебом затекли на дрвету. Било је тешко да им приђемо, а при том већ је падао мрак. Никад нећу заборавити поглед те жене. У нама је видела спас, али јој се примећивао и невероватан страх у очима како да нам преда дете. Касније нам је и казала да би нам радо дала дете, зна да ћемо га спасти, али с друге стране, како да је после нађе. Успели смо тада заједно да их преузмемо и спасемо. Нисам до сада имао неке теже повреде током рада, ваљда и нас Бог чува – каже Барбуловић.
Извор: Блиц
