Расправа о распуштању тзв. косовског парламента биће одржана 22. августа, а још није познато чекају ли Приштину избори.
Иза одуговлачења око изласка на биралишта крије се противљење Запада, дипломатски извори говоре.
Самопроглашено Косово се нашло у политичкој кризи 19. јула, након што је тамошњи тзв. премијер Рамуш Харадинај поднео неопозиву оставку јер га је Специјални суд у Хагу позвао да да исказ као оптужени.
У међувремену је потврђено и да је позван и његов брат Даут Харадинај у својству сведока. Почетак расплета кризе очекује се прекосутра, а тамошњи медији пишу да самопроглашени председник Хашим Тачи ради све како до избора не би дошло. Мале су шансе да у томе и успе, а већ се спекулише да би избори могли да се одрже 29. септембра.
Из дипломатских кругова се каже да је главни разлог Тачијевог одуговлачења притисак Запада и то што му је јасно стављено до знања да избори нису најбоље решење.
Запад сматра да ће избори додатно дестабилизовати тзв. Косово, али и одложити преговоре са Београдом. Већ је саветник за националну безбедност Беле куће Џон Болтон одложио посету самопроглашеном Косову, а све док се не формира нова тзв. влада, неће бити ни дијалога са Београдом. Тачи је последњих недеља у потрази за новим „премијером“, али су га одбили и министар спољних послова тзв. Косова и лидер Алијансе за ново Косово Беџет Пацоли и тзв. председник Скупштине Кадри Весељи. Све то указује да ће му тешко поћи за руком да избегне изборе – каже саговорник.
Запад се, према тврдњама, јасно противи и томе да Харадинај, иначе лидер Алијансе за будућност Косова, буде део нове самопроглашене владе.
Иако је Харадинај поднео оставку како би, како је рекао, заштитио углед тзв. Косова и институције тзв. премијера, иронично је што је на истој тој конференцији најавио нову кандидатуру. Међутим, за Запад то није прихватљиво, не противе се да његова странка буде у самопроглашеној Влади, али сматрају да њему лично у оваквим околностима у тој фотељи није место – каже се.
Да Запад не гледа благонаклоно на изборе, указује и то што дипломатска представништва у Приштини нису дала посебну пажњу Харадинајевој одлуци да поднесе оставку, али уједно нису пропуштала прилику да истакну да је важно да самопроглашено Косово што пре добије „функционалну владу која ће одблокирати дијалог са Београдом“.
Негодовање додатно подгрева и то што поједини политички представници у Приштини оптужују Харадинаја да је поднео оставку како би „изигравао жртву правосудног система“ али и да није доследно то што је упркос оставци ипак наставио са кампањом и промоцијом себе и странке.
Међу највећим заговорницима избора је Демократска партија Косова, друга по величини парламентарна партија, а њен лидер Кадри Весељи је више пута досад поновио да су спремни за изборе и да у исте улази са намером да однесе победу.
Мада су јаке на речима, тамошње странке су слабе на делу, па су до сада потписе за распуштање тзв. скупштине депоновале само Социјалдемократска партија и Самоопредељење, укупно 31 потпис. За распуштање је потребно две трећине гласова свих посланика, односно 81 потпис, од укупно 120.
Того повукао признање тзв. Косова
Држава, петнаеста по реду, која је повукла признање Косова и Метохије као независне државе јесте Того, према сазнањима. Того има осам милиона становника, а министар спољних послова Ивица Дачић је 19. маја боравио у званичној посети овој афричкој земљи и састао се са њеним највишим званичницима, између осталих и председникопм Фауреом Гнасингбом и својим колегом Робертом Дусијем, министром спољних послова.
Извор: srbijadanas.com
