Није први пут нови амбасадор Русије видео Србију као карику између Истока и Запада и очигледно је да је то оно што жуља Запад и ЕУ, али их жуља и сама Евроазијска економска унија о којој се одавно говори као о пандану ЕУ.
Ништа ново нам није саопштила Европска унија. Правила игре за улазак у ЕУ одавно су нам позната, а то је у изјави Спутњику потврдио и потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић.
Док год смо у поступку придруживања, док год нисмо чланица ЕУ, ми имамо право да склапамо споразуме о слободној трговини са трећим земљама и они престају да важе оног тренутка када Србија постане пуноправна чланица ЕУ, подсетио је Љајић на добро познато правило које важи за све који су били или су у статусу кандидата за улазак у ЕУ.
Опомена за ђаке
Зашто је онда Европска комисија морала да нас опомиње као мало ђаче и да подсећа на шта смо се обавезали када смо потписали кандидатуру за приступање ЕУ. Тим пре што је наш улазак у ЕУ и даље на дугачком штапу и што нам је предочено да до 2030. тамо нећемо. А питање је и после, јер се поводом проширења ЕУ у њој ломе копља пошто је још нејасно хоће ли прво она морати да се реформише, како то тражи председник Француске Емануел Макрон.
Зато то подсећање Европске комисије да ћемо по уласку у Унију морати да раскинемо све споразуме са другим државама или организацијама, па и онај са Евроазијском економском унијом (ЕЕУ), на чијем смо прагу, више говори о самом Бриселу.
Нема сумње да је повод за „објашњење“ ЕУ била једна једина реченица новог амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка да би по пријему у ЕЕУ 25. октобра, чиме нам се отвара тржиште веће од 182 милиона потрошача, са укупним БДП-ом већим од 1,9 билиона долара, Србија могла да постане једна од карика између ЕУ и ЕЕУ.
И није први пут Боцан-Харченко у свом обраћању видео Србију као карику између Истока и Запада и очигледно да је то оно што жуља Запад који би да цео Балкан, заједно са Србијом, стави под своје скуте.
Порука од Хилари
А, нема сумње, да их жуља и сама Евроазијска економска унија. Док је ЕЕУ још била у фази формирања, тадашња држана секретарка САД Хилари Kлинтон је јавно показала незадовољство.
„Не сме се допустити појављивање Евроазијског савеза на светској сцени, зато што он може да представља снажну конкуренцију другим земљама и савезима“, рекла је она, очигледно свесна његових великих могућности.
Али нису је питали. Идеју о њеном формирању јавно је пласирао октобра 2011. године, тада премијер Русије, а сада њен председник Владимир Путин, да би званично била успостављена 1. јануара 2015. године. Оснивачима — Русији, Белорусији и Kазахстану одмах су се придружили и Јерменија и Kиргистан.
Зони слободне трговине у оквиру ЕЕУ се прикључио Вијетнам, у преговорима о томе је Тајланд, а договор је већ постигнут са Египтом. После трогодишњих преговора Србија 25. октобра треба да постане чланица ЕЕУ.
Занимљива је, међутим, листа кандидата заинтересованих за ЕЕУ, на којој су Kина, Индија, Турска, Иран, Пакистан, али и ЕУ!
Дакле, ако хоћемо у ЕУ, онда ћемо једнога дана морати да откажемо чланство у ЕЕУ, где је ЕУ на листи кандидата. Хипотетички, ипак бисмо могли да имамо слободан приступ тржишту Евроазијске уније од готово 200 милиона људи, ако ЕУ са том организацијом једног лепог дана потпише споразум.
У супротном остаје нам тржиште ЕУ, са којима и без уласка у њу имамо споразум о слободној трговини, али и тржишта оних земаља са којима је ЕУ склопила уговоре.
Два пола
Експерт Руског института за стратешка истраживања Михаил Kимович Бељајев за Спутњик указује на то да долази до поделе света на два дела, односно два центра економске моћи, западни окупљен око САД и источни у Kини и југоисточној Азији, где главну улогу играју земље ЕЕУ и чланице БРИKС-а Русија, Kина и Индија.
Европа је, како сматра Бељајев, на средини и не зна за кога да се определи, а Србија као део Европе мора да узме у обзир све те факторе. Бељајев се зато пита да ли Србија треба да поквари односе са земљама Евроазијске економске уније, када ће се баш ту формирати светски центар убрзаног економског развоја и где ће се генерално премештати све економске активности.
Зато он спречавање учешћа било које земље у разним економским групацијама и економским удружењима, које само може да допринесе расту неке земље, види као политички притисак.
А запитаност да ли је ЕЕУ алтернатива већ оцвалој ЕУ, суоченој са бројним проблемима и слабим привредним растом, траје од формирања Евроазијске уније.
Још пре четири и по године италијански лист „Ђорнале“ је констатовао да „нови савез у потпуности може да постане одлична нова реалност у међународној арени, заузимајући место политички и економски деградирајуће Европске уније, чије опадање управо гледамо“.
Осовина света ће се све више померати на Исток, закључио је „Ђорнале“. Алтернативе, дакле, има.
Извор: rs.sputniknews.com
