Руске власти недавно су објавиле да се догодила експлозија у удаљеном центру за тестирање ракета на северу земље, и да је дошло до испуштања радиоактивних честица.
Амерички стручњаци верују како је несрећа повезана са тестирањем прототипа нуклеарне крстареће ракете Буревестник, која је чланицама НАТО-а позната под називом Skyfall.
Путин ју је назвао „новом врстом оружја“, невидљивом ракетом са готово неограниченим дометом која врло лако може избећи америчку одбрану. Када је први пут најављен прошле године, неки западњачки стручњаци вест су посебно тешко примили, и како пише Вашингтон пост, почели хипервентилирати.
„То је значајно техничко достигнуће. Ова оружја су новост, потпуна новост“, тврдио је један.
Неки стручњаци тврде да су та оружја повратак у ране дане Хладног рата, у којима су САД почетком 60-их развиле нуклеарне крстареће ракете. Пројект Плуто био је део програма Пентагона познатог под називом Supersonic Low Altitude Missile – SLAM. Рад на њима прекинут је 1964. године пре него су уопште полетеле. Крстареће ракете на нуклеарни погон тада нису биле добра идеја, а нису ни сада.
Упркос томе реч је о импресивном оружју. Током СЛАМ-а радило се на развоју ракета величине локомотиве које су биле троструко брже од тадашњих, и путем избацивале хидрогенске бомбе уз радијацију. Тај пројекат Плуто у лабораторијима у Калифорнији добио је злокобан назив „оружје из пакла“. Уз огромну буку које су производиле, ударни талас био је смртоносан, као и топлина које су исијавале. Страх од тог моћног оружја требао је Русе уништити и пре првог напада на Совјетски савез.
То је у у суштини био и део проблема, питања где би се уопште могло тестирати то оружје. Физичари су предлагали да се тестирање обави на удаљеном делу Тихог океана, но и они су се питали како ће уверити људе да ракета неће ‘побећи’ и пролетети Лас Вегасом или Лос Анђелесом. Алтернативна идеја била је да се Плуто завеже на месту тестирања у Невади (требао је то бити посебно снажан ‘конопац’ који би је могао задржати). И након тога поставило се питање шта направити са јако радиоактивном ракетом након њеног тестирања? Тада се предлагало да се баци у океан, а можда је то и решење о којем сада размишља Путин. У то време у САД-у превладале су хладне главе и здрав разум.
Шест недеља након једног успешног статичког тестирања у Невади 1964. године, Пентагон је закључио пројекат. Интерконтиненталне балистичке ракете обећавале су да ће уништити циљеве у Совјетском савезу и пре Плута, с једнаком прецизношћу али с мање ризика који их прате. Критичари су СЛАМ описивали речима „спор, низак и неуредан“.
И тако сада амерички стручњаци кажу да је Плуто поновно оживео, реинкарнирао се у овом руском пројекту, којег називају Франкенштајном, и летећим Чернобиљом. Одмах су се присетили и његовог опасног ‘рођака’ торпеда Посејдона, дизајнираног за уништење америчким обалних градова. Јако је сличан пројекту којег је дизајнирао руски физичар награђен Нобелом, Андреј Сакхаров, почетком 60-их. Када је своју идеју предложио адмиралу он је био „шокиран и згрожен немилосрдним масовним клањем“. Шокиран тиме и сам је физичар одустао од своје идеје и никада је више није предлагао.
„Више се не бринем да ће неко копирати ту идеју. Не уклапа се у тренутне војне доктрине, и било би глупо потрошити те огромне количине новца које су потребне за развој“, написао је у својим мемоарима објављеним 90-их.
Летећи нуклеарни реактори и подводни дронови могли би много наштетити америчким градовима, ако се икад употребе.
Извор: Ekspres/ Ало.рс
