На данашњи дан, 1941. године, рођен је Слободан Милошевић некадашњи председник Србије и Југославије.
У очима Запада је прошао пут од фактора стабилности и мира па до балканског касапина. У својој земљи је би и вољен и оспораван. Данас док једни за њим жале и тврде да ћемо „Слобу правити од блата“ други спомињу да су такве изјаве срамотне описујући Милошевићеву владавину као аутократску која је земљу увукла у непотребне сукобе, ратове и санкције.
Ми вам данас доносимо нека од сведочења о њему и његовом животу.
ЗАЈЕДНИЧКИ РОЂЕНДАН
Глумац Драган Николић је рођен истог дана (али две године после) када и Милошевић.
Лепи Гага је у једном интервјуу испричао како се он шалио на конто тог датума.
„Оно што је занимљиво у вези мог рођендана, тај 20. август је био рођендан и председника Слободана Милошевића, једино је он био две године старији. У време када је то било и опасно рећи, када је он био на власти, звали су ме новинари који су знали да смо истог дана рођени. Звали су ме и питали шта бих поручио председнику за рођендан. И онда бих ја рекао да му желим оно што и себи – пуно здравља и да што пре оде у пензију. И није ме послушао, а ко зна шта би било да јесте. То су објавили али ми није фалила длака са главе“, рекао је том приликом Драган Николић.
ГУТОВИЋ О МИЛОШЕВИЋЕВОМ ПРОРОЧАНСТВУ
„Тај дан је обележен по страшном предвиђању председника Слободана Милошевића који је тада губио власт… По његовом пророчанству… Милошевић је скидајући са круном и главу предвидео овај сценарио који тај исти народ који се драо и лупао Скупштину није видео…Али он је видео“, испричао је глумац Милан Гутовић једном приликом о петом октобру.
„После је 5. октобар прославио и неколико криминалаца значајних који су остали у нашем јавном животу. Њима тепамо и кажемо да су политичари“.
СЛОБА И ЈА СМО ЗАЈЕДНО СТУДИРАЛИ, МИРИ САМ ДАО ПРВИ ПОСАО…
Слоби су се убили и отац и мајка. Ишао сам на сахрану њене мајке Станиславе. Она је била професорка у Пожаревцу. Милошевићев је отац је завршио богословски факултет, био је генерација патријарха Павла. Видео сам ја њихове заједничке слике како се грле, испричао је једном приликом Мирослав Тодоровић.
„Потом он почиње да ради као свештеник и када је у једном тренутку желео да се ожени са Станиславом, Слобином мајком, владика није дозволио јер је она била комунисткиња. Он је због тога скинуо мантију и онда је једно време био професор руског. Слоба и ја смо били добри другари али сам говорио да су и она и Мира болесни људи и да Србија са њима неће имати среће.“
Каже како је добро познавао Миру Марковић, јер је био добар друг са њеним мужем – Слободаном Милошевићем.
„Заједно сам студирао са Слобом, били смо по разним радним акцијама заједно. Додуше он је на тим акцијама био шеф а ми смо радили и копали. Онда се ми постројимо а Слоба врши смотру. Онда смо се ми, његови другари, смејали… Било нам је смешно што он врши ту смотру. А он нам рече – Само се ви смејте, бићу ја једног дана бићу председник државе. Још тада је то рекао.
Ја сам у то време радио у радничком универзитету Ђуро Салај. И једног дана ме зове Слоба, он је иначе у то време био у кабинету код Бранка Пешића.
– Ајде Тодоровићу, види шта ћемо са овом мојом Миром, рекао ми је Милошевић.
И ја нађем начина и примимо је.
ТОМА ФИЛА О ХАПШЕЊУ МИЛОШЕВИЋА
Легија ме је тог дана сачекао са фантомком. Жена ме довезла. Е онда сам му рекао да иде да смири моју жену, јер се она тресла од страха. Иако је знала Легију.
Рекао јој је – Весна не брините, Тома и ја заједно… Што њему то и мени.
И онда се она смирила и отишла.
Онда сам му рекао – Нећете ваљда да пуцамо једни на друге. Легија, јел смо то рекли једном – нема више да Србин пуца на Србина.
Ушао сам унутра и Чеда Јовановић је био тамо. Ја сад кажем да ми се не свиђа програм Чедине партије али с друге стране само је Чеда имао… храбрости, да не кажем оно друго, да буде тамо.
Ја сам му рекао да се склони јер је Марија Милошевић показивала агресивност према њему. Уместо да је дошао министар полиције или тужилац. Какву је Чеда имао функцију?
Марија је викала – Склони ово ђубре одавде. Онда је извадила пиштољ и пуцала у ваздух. Метак је могао да убије судију Горана Чавлину. Метак је пролетео поред њега. Па смо после лагали и он и ја да није тако било…
Иначе, Војислав Коштуница, Зоран Ђинђић и Милан Милутиновић су потписали изјаву да Слободана Милошевића не хапсе због Хага. Али гаранцију да га неће изручити у Хаг је потписао Чедомир Јовановић са овлашћењем Зорана Ђинђића.
– Јел’ ово у реду Томо?, питао ме је Слоба.
– Ово ти је гаранција за ноћас, рекао сам му.
Руси су мени тврдили да је Милошевић продат… Е сад не сећам се да ли је било 10 или 30 милиона долара. Али су ми Руси рекли да је та пара исплаћена.
Први дан хапшења Милошевића, док сам ја био у Хагу, Слобу су чувале Кобре. А против њих нико није могао. То је била и опстала најбоља јединица… Ма какав ЈСО. Е али онда су други дан Кобре повучене по наређењу Павковића.
Иначе, Ђинђић и Павковић су предали две кесе докумената заменику тужиоца хашког трибунала. То су била кључна документа са којима је оптужена група за Косово. И то без дозволе, без скидања службене тајне…
Знате мени може да се свиђа или не свиђа Милошевићев режим, нисам био одушевљен… За Тадића сам гласао, и и дан данас га ценим. Али га не ценим због онога што је донео списак из Америке и отерао у војсци све од мајора па на горе у пензију. Јер је морао то да уради… Е па мора само да се умре…
ДУЦИ СИМОНОВИЋ ХТЕО ДА СПРЕЧИ СЛОБИНО ХАПШЕЊЕ
Један од оних који је те ноћи били испред виле Мир и који је, по сопственмом признању ,покушао да спречи хапшење Слободана Милошевића био је Љубодраг Дуци Симоновић, некадашњи кошаркашки репрезентативац.
Он се присетио и оне вечери када је хапшен Слободан Милошевић у вили Мир.
„Био сам испред Ужичке када су хапсили Милошевића. Био сам са ћерком Дуњом и са бившом супругом. Дошли смо око поноћи. Били смо на доњем делу. То се видело да је све направљен спектакл за Запад. Срби хапсе свог председника а Запад тапше. Био је један рефлектор на једном високом стубу који је осветљавао тај простор. А са те леве стране долазили су затамњени џипови из којих су искакали момци који су имали замаскирана лица и патике. Носили су неке кратке шмајесере то су неки енглески аутомати. Покушавали су да се подвуку под тај зид а неки су покушавали да га прескоче“, каже он.
Истиче како су се тада и чули пуцњи са друге стране.
„Био сам очајан нисам знао шта да радим од муке. Нашао сам у шуми неки шут и онда сам их гађао циглама. Једног сам погодио у врат а на једном џипу сам разбио стакло. Одједном из тог мрака видим руку која држи пиштољ и окреће се према мени. Ја сам био на 10 метара од њега, а ја као да гледам филм. Нисам уопште био свестан. И одједном видиш нога једна која излази из мрака и удара у лакат тог типа и он пуца у ваздух… И ту настаје јурњава“, каже Симоновић.
Он је у интервјуу за Балкан инфо испричао да је те те ноћи имао кашикару он би је бацио на новинаре који су били испред Милошевићеве виле.
„Знаш како су се поставили – ко фудбалска екипа. То је била борба за 5 милиона долара за Милошевићеву главу“.
НА СТОЛУ ЈЕ БИО ДОГОВОР ВРЕДАН 5,5 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА
Некадашњи високи функционер СФРЈ Киро Глигоров у једном од својих интервјуа испричао је својевремено план Европске уније који је крајем 1990. понуђен прдседницима република.
„Они су највалили да ће доћи тројка – претходни председавајући, садашњи председавајући и наредни председавајући. Тада је председавајући био луксембуршки министар спољних послова. Он је довап са Ван дер Бруком и Жаком Делором. Када смо се поређали сви заједно, то је велико друштво кад се седне за сто… Они су били са једне стране стола са неколико експерата а ми са друге. То је било крајем 1990“, почео је своју причу Глигоров.
Он је рекао да је Жак Делор изнео понуду ЕУ за СФРЈ ако се та заједница одржи.
„Унија је спремна да призна политичком одлуком придружено чланство Југославије у ЕУ. Ви знате шта то значи и које ћете имати привилегије. Ја сам добио налог да спремим програм од 5,5 милијарди долара као ињекција да програм Анте Марковића успешно даље продужи“, изложио је Делор.
Глигоров каже да је то био веома повољан арнжман.
И настао је тајац, а онда се јавио Милошевић.
„Ја више пута понављам, и хоћу и пред вама овде да кажем да сам ја за чврсту федерацију или модерну федерацију или ништа. Нек иде свако на своју тсрану“, рекао је Милошевић.
После нове паузе јавио се Изетбеговић.
„Нама је тешко и без Београда и без Загреба. Ми смо три народа у Босни и то не може лако да буде. Ми смо увек били посебан ентитет и то бисмо волели да останемо али да се нађе солуција како да сарађујемо са Београдом и Загребом“, рекао је Изетбеговић.
Глигоров је рекао да остали углавном нису дискутовали.
„Потом је уследила пауза од једног сата. Ту је донета одлука на тој паузи да тројка из ЕУ има разговоре са сваким председником појединачно.
То је трајало веома дуго. Кад се то завршило, скупили смо се опет сви и представници ЕУ су саопштили да сагласности нема“, испричао је Глигоров.
МИЛОШЕВИЋЕВО ПИСМО ЛАВРОВУ
Један од наших најпознатијих и најцењенијих адвоката Зденко Томановић отворио је душу и испричао о својим искуствима из времена када је био правни саветник Слободану Милошевићу у Хагу.
Он је открио и како је изгледао њихов последњи сусрет.
„Дан пре него што је у ћелији пронађен мртав, Милошевић ме је замолио да дођем нешто раније код њега у затвор, и да његово, руком написано, писмо однесем у Руску амбасаду, са захтевом да се то писмо преда руском министру Сергеју Лаврову. У том писму се жалио да га у Трибуналу трују и тражио је да га Русија спасе и заштити. Ја сам одмах предао то писмо у Руској амбасади, а пријем тог писма је касније потврдио и Лавров. Дан касније, Милошевић је пронађен мртав“, рекао је Томановић у интервјуу за Недељник.
Томановић је иначе једини грађанин Србије који је Милошевића видео мртвог у ћелији.
МИЛОШЕВИЋ ПОМОГАО КИНИ ДА НАПРАВИ НЕВИДЉИВИ АВИОН?!
Кина је развила свој невиљдиви борбени авион Ј-20.
Али како поједини стручњаци истичу оно по чему је он посебан јесте то да је постоје индиције да је НР Кина до стелт технологије дошла током НАТО бомбардирања Србије, тада још под режимом Слободана Милошевића, када је противваздушна одбрана српске војске срушила амерички невидљиви авион Ф-117.
Да би потом, наводно, власти Милошевићевог режима помогле Кини да се дочепа делова обореног авиона опремљеног најмодернијом технологијом, што је НР Кини, опет наводно, омогућило да обрнутим инжењерингом развију властиту стелт технологију.
Те године је Кина објавила и да је развила прототип свог невидљивог ратног авиона и те године први војни стручњак у свету који је јавно изјавио да је Пекинг до тога дошао захваљујући томе што се 1999. дочепао остатака обореног америчког авиона, био је – хрватски адмирал Давор Домазет Лошо.
РУСКИ ГЕНЕРАЛИ ПЛАКАЛИ ПРЕД МИЛОШЕВИЋЕМ
Када смо код теме НАТО бомбардовања 1999, требало би поменути и један специфичан сусрет Милошевића и Виктора Черномирдина, о коме се мало знало.
О њему је детаљно причао некадашнии председник Извршног већа Косова Зоран Баки Анђелковић
Он је говорећи о Резолуцији 1244 рекао је да она није ни победа ни пораз Србије већ да је то једноставно прихваћено како би се зауставило бомбардовање СР Југославије.
„Претили су да ће срушити це хидроенергетски систем. Те ноћи су били преговори, ја сам ујутру био код Милошевића. После договора око Кумановског споразума били смо на тераси код Милошевића. Дошао сам да се изборим да не буде 7 него 15 дана за повлачење војске. Милошевић је тада питао Черномирдина – Да ли ће нам Русија, ако ово не прихватимо, помоћи на било који начин. Руски амбасадор је рекао – Не, ми ћемо се придружити даљем нападу на Југославију. Тако је отворено рекао. Руски генерали су почели да плачу али су рекли да ће они стати уз своју државу“, испричао је Анђелковић у „Ћирилици“.
Извор: Курир
