– Ја сам Милица Јурић. Избеглица сам. У Србију сам дошла из личког села. Безбрижно детињство прекинула је прва „Олуја“. Убили су ми стрица. Питам зашто, одговорили су да више неће доћи. Исте ноћи брат, сестра и ја са бабом напустили смо дом. Мама и тата су остали да чувају дом. Са пет година није ми било јасно зашто. Отац је мобилисан а мајка није хтела да га напусти. Сваке ноћи је спавала са бомбом испод јастука. Тата јој је рекао „Ако дођу, спаси се“.
Са девет година сам већ разумела шта се дешаава. Плакала нисам. Деда Милан је ту ноћ оседео, док смо гледали тракторе. Тражио је погледом оца и мајку. Мајка је била у колони, а отац је остао да брани село. Неколико дана су трајала вечно, а онда на вратима видим мајку. Дан касније још једна радост. И отац је дошао. Загрљајима, сузама, причи, није било краја. Деди први пут видим сузе. Село је уништено, све је спаљено. Нема више Крајине. Све је нестало у једној ноћи. Деда ми је рекао да је сваки сан биоо лици. Умро је 2004. са личком капон на глави.
Поштовани, одрасла сам прерано, сазнала шта значи бити избеглица. Имала сам среће. У Србији сам нашла нови дом, њој дарујемо и потомке. Моју Лику нећу заборавити, а мојој Србији хвала за све што ми је дала -рекла је Милица.
Централна манифестација поводом обележавања годишњице хрватске акције „Олуја“ 1995. године, у којој је убијено или нестало око 2.000 Срба, а протерано више од 250.000, почела је вечерас молебаном који служи патријарх српски Иринеј испред манастира Крушедол.
Обележавању под слоганом „Олуја је погром“ присуствују председник Србије Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић, председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, председник хрватског СДС С Милорад Пуповац, мминистри у Влади Србије, представници Српске листе са КиМ, Срби избегли током акције „Олуја“ и велики број грађана.
Ово је пети пут да Србија и РС заједно обележавају годишњицу тог злочина.
Председник је раније позвао све Србе, посебно Крајишнике, да дођу код манастира Крушедол на обележавање годишњице „Олује“, за коју је рекао да је највеће етничко чишћење после Другог светског рата.
У акцији, која је трајала четири дана, према подацима Документационо-информационог центра Веритас, погинуо је или нестао 1.861 Србин, а са територије тадашње Републике Српске Крајине коју је заузела хрватска војска, избегло је више од 200.000 Срба.
Извор: Ало.рс
