Кад год је Златарско језеро однело животе, а сматра се да је било кобно за више од 40 купача или страдалих у саобраћајним несрећама, изнова се могла чути прича о проклетству гробова.
Мештани Кокиног Брода и околних места деценијама преносе веровање да ће утопљеника бити онолико колико је неизмештених гробова остало у њему после изградње Хидроелектране “Кокин Брод”.
И житељи насеља уз Ибарску магистралу, на деоници од Степојевца до Ћелија, али и око Мајдана код Горњег Милановца, где је изгинуло стотине људи тврде исто. Народ тих крајева верује да кривац многобројних несрећа на овој деоници није само бахата вожња, него и “клетва старих гробова које је пут прегазио”. Ова “објашњења” наука одбија с гнушањем, али народ упорно тврди да “Има ту нешто”, и то се преноси из генерације у генерацију.
– Народно тумачење учесталих несрећа баш на местима потопљених и “преораних” гробова није случајно – каже Драгомир Антонић, етнолог из Београда. – Кад се човек сахрани, каже се: “Почивај у миру”. Већина нашег народа верује да се тако узнемиравају они којима је обећан мир. А, уколико гробови баш морају да се измештају, за то постоје обреди које народ жели да испоштује. Тамо где је све урађено “по директиви” без времена за такве обреде, остао је немир у душама сведока, који су га пренели и потомцима. Отуда дубоко укорењене приче о проклетству гробова.
Уврежена народна веровања наука (још) не може да објасни. Али, Антонић наглашава, има и оних произашлих из вишевековног народног искуства, које је савремена наука тек последњих деценија успела да објасни.
– У народу се Преображење, 19. августа, слави као прелаз из летњег у зимски период – прича Антонић. – Ваздух и вода постају хладнији, лишће почиње да жути и све у природи што је бујало полако вене. Од тада се не препоручује ни купање у рекама и језерима, јер се “преобразе и камен у води и лист у гори”. Дуго је то сматрано чак и празноверјем, али је 2009. године НАСА показала да је тачно! После вишедеценијских свемирских истраживања и анализа сателитских извештаја, стручњаци НАСА констатовали су да у ово доба године воде мењају свој састав и прелазе из базних у киселе.
Он, такође, наглашава да народно веровање не наводи разлоге због којих упозорава да нешто не ваља чинити, али то није довољно добар повод да се таква веровања одбаце.
– Вишевековно је и веровање да није добро заспати у хладу ораха – подсећа Антонић. – Медицина је тек у 20. веку доказала да стабло, лишће и плодови ораха обилују јодом и да дуготрајан или вишегодишњи боравак у његовој близини изазива поремећај рада штитасте жлезде. Народно веровање је, такође, да постоје особе које имају “зле, урокливе очи” и да они могу урећи друге, нарочито бебе, невесте и труднице. А, медицински часописи су последњих деценија препуни чланака о онима који шире “негативну енергију” и чије присуство и поглед изазивају напетост групе људи или појединца.
Научници, односно психолози и лекари, ове појаве данас називају различитим именима, али када описују стање, оно се у потпуности поклапа са народним веровањем. Наш саговорник објашњава да су увек постојали даровити и радознали појединци који су посматрали и успевали да пронађу неку везу између природних појава и дешавања у свакодневном животу.
Извор: Курир.рс
