Саопштење Америке, Велике Британије, Немачке, Француске и Италије крије захтев Београду да одустане од војне неутралности. Вулин: Нико са стране не треба да своје жеље представља као наше. Западу се жури да заокружи утицај.
Све су јачи притисци на Србију, али и Републику Српску, да одустану од политике војне неутралности и стану под НАТО кишобран, а последња у низу опомена Београду „провучена“ је и у саопштењу земаља Квинте о решавању косовског питања.
Петорка у саставу САД, Велика Британија, Француска, Немачка и Италија затражила је да Србија престане да лобира за повлачење признавања независности КиМ, како би се наставио дијалог са Приштином, а све са циљем постизања „ширих евроатлантских интеграција обе државе“.
Стручњаци указују да помињање ове добро познате синтагме није пука „језичка конструкција“, већ озбиљан аларм шта су намере појединих великих сила на Балкану. Београд, међутим, узвраћа да су непримерени и неприхватљиви покушаји да се и одбрана наших националних интеса у вези са Косовом користи као „жетон“ у игри увлачења у војне блокове.
Министар одбране Александар Вулин каже да је Србија слободна и суверена земља и „нико са стране не треба да брине о нама или да своје жеље и очекивања представља као наше“:
– Док председник Вучић води Србију и док је врховни командант Војске, док сам ја министар одбране, бићемо војно неутрали и сами ћемо доносити одлуке. Сами бирамо како ћемо се опремати и јачати. Нико не може од Србије да очекује да се не бори за себе и своје интересе, као што не може да очекује да ћемо мењати политику председника Вучића о војној неутралности. Уместо захтева, на дан када се сећамо убијене српске деце из Гораждевца примереније је било да добијемо подршку за поновно отварање истраге о том страшном и некажњеном злочину или бар саучешће у нашем болу.
Шеф дипломатије Ивица Дачић указује и на лажну равнотежу коју су земље Квинте покушале да направе између потеза Београда и Приштине:
– Испада да је Приштина имала право да уведе таксе, зато што Београд води кампању за повлачење признавања! Наставићемо да лобирамо, јер нам је циљ да број земаља које признају независност Косова падне испод половине броја чланица УН. Њихова жеља је да КиМ постане члан свих међународних организација, да их призна што више земаља и да Србија још треба да поздрави све то.
Западу се, међутим, очигледно жури да заокружи свој политички и безбедносни утицај у региону. Док руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко упозорава на очигледно игнорисање српског става о војној неутралности, његов одлазећи амерички колега Кајл Скот у среду је још једном поручио да је „дошло време да се стави тачка на сукобе из деведесетих и позвао Београд и Приштину да што пре обнове дијалог“.
Спољнополитички аналитичар Немања Старовић указује да саопштење Квинте понајбоље одсликава сву моћ сила инерције које настоје да одрже политику великих земаља „на ауто-пилоту“, када је реч о приступу балканским проблемима:
– Наводи о евроатлантским интеграцијама, које подразумевају приступање ЕУ, али и НАТО, представљају механичку примену устаљене формуле од стране дипломатских службеника који учествују у „формату петорке“, без иоле озбиљнијег разматрања позиције Србије, чију војну неутралност званично подржавају све државе Квинте. Проблем КиМ је у претходне две године подигнут на много виши ниво у међународној арени, и за разлику од неког ранијег периода када су се њиме бавили тзв. стафери и чиновници нижег ранга, данас се у потрагу за одрживим политичким решењем на подручју наше јужне покрајине укључују сами врхови администрације у Вашингтону, Паризу и Берлину.
За Драгомира Анђелковића, политичког аналитичара, нема сумње које су намере великих на Балкану:
– Њихов први корак је да увуку Косово у НАТО, а да би се то десило оно мора да има дефинисане границе и међународни статус и зато инсистирају на постизању споразума Приштине и Београда. У следећој фази усмериће се на Београд и на Бањалуку. Србија никако не сме да попусти, не због уласка Косова у НАТО, већ зато што је то наша територија и не можемо да прихватимо било шта без неког темељног договора.
План за Алијансу на Додиковом столу
Притисак на РС да подржи пут БиХ у НАТО се наставља, иако је званичан став институција у Бањалуци војна неутралност и да се прати став Србије по овом питању. Тако је у среду у кабинет Милорада Додика, српског члана Председништва БиХ, стигао документ о Годишњем националном плану за НАТО (АНП).
– Документ је дошао из кабинета члана Председништва БиХ Жељка Комшића, у њему је много табела, података на 65 страна, али не пише ко га је направио и чији је. Немамо јасан податак да ли је то документ Комисије за НАТО интеграције БиХ – рекао је Драгољуб Рељић, саветник Додика за уставно-правна питања.
Комшић је у среду поручио да Додик има три опције за решење кризе у вези са АНП, а ако све одбије неће подржати именовање мандатара за састав Савета министара БиХ (Зорана Тегелтију из СНСД).
Монтгомери: непоштено
Цео процес око Косова је непоштен, а врхунац хипокризије међународне заједнице је позив Београду и Приштини да се врате дијалогу, а да притом косовски Албанци нису санкционисани због непоштовања договора и увођења такса – поручује бивши амерички амбасадор у Београду Вилијам Монтгомери, поводом саопштења Квинте. Он је упитао зашто би Србија пристала на додатне уступке, а да заузврат добија празна обећања.
Харченко: Русија спремна да уђе у дијалог о КиМ
Руски амбасадор у Србији Александар Борцан-Харченко рекао је да је Косово питање око којег је потребна додатна активност међународне заједнице и да је Русија спремна да пружи помоћ у успостављању или обнови дијалога Београда и Приштине. Борцан-Харченко је за ТВ Прва казао да је Русија спремна да помогне дијалог ако Београд затражи њену помоћ, пре свега у Савету безбедности УН, као и у односима Србије са ЕУ и са САД.
– Ако Београд или неки други фактори желе учешће Русије, и на то смо спремни, али желимо да будемо сигурни да ће дијалог бити развијан стриктно у оквиру међународног права, односно Резолуције 1244 Савета безбедности УН – казао је Борцан-Харченко.
Извор: Ало.рс/ Новости.рс
