Легенда или анегдота, али многима је позната прича да је Бранислав Нушић својевремено завршио на суду јер је неку жену назвао кравом, а тај случај може се повезати и са ситуацијом у којој се нашла једна Београђанка.
Судија је Нушићу наводно због увреде одредио новчану казну, он ју је платио, а пре него што су из суднице отишли, поставио је судији једно питање у свом маниру: „Господине судијо, а када бих ја крави рекао да је госпођа, да ли бих и онда био кажњен?“. „Наравно да не бисте били кажњени у том случају“, одговори му судија.
Тада се Нушић окрену ка жени која га је тужила и рече: „Довиђења, госпођо“.
Нушићева авантура лако се може повезати са ситуацијом у којој се нашла једна Београђанка пролетос. Њу, због излива беса у јавности, када је другу жену назвала глупачом, највероватније чека казна, која може достићи и вртоглавих 300.000 динара.
Наиме, жена у тридесетим годинама (име познато редакцији „Блица“), нашла се за шалтером једног јавног предузећа. Она тврди да је, током разговора са службеницом, за чијим је шалтером стајала, друга службеница све време гласно говорила у њиховој близини и, како тврди саговорница „Блица“, малтене се надвикивала над њиховим главама. Београђанку је то изнервирало, па се одлучила за следећи, не баш похвални приступ: лупила је шаком по шалтеру и дрекнула на службеницу: „Умукни, глупачо!“
А онда се ситуација захуктала. Службеници због ове увреде позивају полицију, покушавају да спрече Београђанку да изађе из објекта, а она одлази, не осврћући се на покушаје да јој ограниче кретање, што је противзаконито.
Међутим, имајући у виду да се непријатна сцена одиграла у јавној установи, која је „покривена“ камерама, као и да је, да би обавила посао због ког је дошла, на шалтеру морала да пружи на увид личну карту, полицајцима који су накнадно дошли да направе извештај, било је лако да је пронађу.
Тако је на њену адресу, због оваквог понашања, недавно стигла прекршајна пријава на основу две тачке: вређања и ремећења јавног реда и мира.
Њен случај упозорење је свима са „кратким фитиљем“ – нема шале са изливима беса, јер такво понашање закон санкционише. Тако сада Београђанка, која нам је ово и испричала, може доћи у ситуацију да за ова два прекршаја плати укупну казну од 300.000 динара.
Ову ситуацију из правног угла за „Блиц“ је коментарисао адвокат Александар Н. Ђорђевић. Он појашњава да у домаћем правосуђу, увреда може да се третира на три начина, односно кроз три врсте поступка.
У случају да неко (оштећени) покрене приватну кривичну тужбу због увреде, у питању је кривични поступак; парнични је када особа пред судом тражи накнаду штете због повреде части и угледа, а прекршајни поступак покреће се због ремећења јавног реда и мира, а када је увреда један од елемената тог ремећења.
Ђорђевић указује и на саму стручну дефиницију јавног реда и мира, која каже да је то „усклађено стање међусобних односа грађана настало њиховим понашањем на јавном месту“, што значи да његово кршење обухвата веома широк спектар. То је поткрепио и примерима: од мокрења на јавном месту, преко свађе комшија, до туче навијача у кафићу.
Из моје праксе, овакви случајеви нису куриозитет. Полицајци пишу прекршајну кад дође до брачне свађе, неко позове полицију, а нема елемената насиља у породици; кад се комшије посвађају на скупштини станара, возачи се сукобе у саобраћају… – објашњава адвокат.
Он напомиње и да надлежни у таквим случајевима пријаву пишу обема завађеним странама, те му се чини необично да је у овом конкретном случају, прекршајну пријаву добила само жена која се обратила нашем листу, а не и службеница јавне установе у којој се све збило.
На питање да ли ће ова жена заиста морати да плати 300.000 динара, Ђорђевић каже да су такве врсте процена незахвалне, јер нема увида у списе предмета, али вероватно тако нешто неће бити случај.
– Ако је суд буде огласио одговорном за прекршај, највероватније ће казна бити ближа минималној, а могуће је и изрећи само опомену. Велики казнени распон постоји због тежих случајева, као што је, рецимо, туча више лица на јавном месту.
Извор: Блиц
