Саветник за националну безбедност америчког председника Доналда Трампа, Џон Болтон, посетио је у уторак Украјину, а требало би и да посети Белорусију ове недеље, а то ће, како су рекли садашњи и бивши званичници америчких админситрација, вероватно изазвати бес Кремља.
Болтонова планирана посета последњи је знак отапања односа са земљом која се често описује као „последња диктатура Европе“ и долази у време када сам Трамп тражи боље односе са руским председником Владимиром Путином, пише „Форин полиси“.
Како је саопштено из америчке амбасаде у Кијеву, Болтон је посетио Кијев „да нагласи америчку подршку суверенитету Украјине, територијалном интегритету и евроатланском путу“. То је прва посета једног високо позиционираног америчког званичника Кијеву откако је Володимир Зеленски изабран за председника Украјине, истиче Ројтерс.
Ни ова, а ни посета Минску неће обрадовати руског председника Владимира Путина.
Москва је такође настојала да продуби своје везе са Минском услед спекулација да би политичка унија са Белорусијом могла да пружи начин Путину да избегне уставно ограничење на број председничких мандата када му истекне актуелни мандат 2024. године.
Болтон добро разуме да Путин спроводи агресивну политику и да та агресивна политика такође може укључивати неке замисли у вези са Белорусијом – рекао је Џон Хербст, бивши амерички амбасадор у Украјини.
Тај потез је најновија манифестација непрекидне везе између Трамповог афинитета према Русији – који се у последње време огледао залагањем за повратак Русије у Г-7 – и оштре линије његове администрације када је у питању Москва.
Запад нема добре односе са белоруским председником због бриге о људским правима, па је Минск дуго зависио од Москве и њених енергетских субвенција за помоћ слабој економији.
Белорусија је служила као одана „тампон зона“ између Русије и Европске уније. Иако је његов однос са Западом осцилирао током година, председник Александар Лукашенко показао се вољан да флертује са њим у намери да се мало ослободи зависности од Русије.
Али руска инвазија на источну Украјину 2014. године навела је белоруског председника да тражи блиске везе и са Кином и са Западом, док поново размишља о својој зависности од Москве.
У недвосмисленој поруци Москви, Белорусија је први пут почела да се залаже за куповину америчке сирове нафте јер има за циљ диверзификацију снабдевања енергијом изван Русије, известила је у четвртак Радио Слободна Европа.
Отопљавање односа Белорусије и Запада
У 2015. години, Лукашенко је ослободио преостале белоруске политичке затворенике, што је нагнало Сједињене Државе и Европу да укину многе санкције тој земљи. Иако у Белорусији, којом Лукашенко влада од 1994. године, не постоји значајна политичка реформа, она се постепено отворила за обнављање односа са САД за време администрације бившег америчког председника Барака Обаме, који су започели реципрочном акредитацијом војних аташеа, што се убрзало за време Трампове администрације.
Од 2017. Белорусија ублажава визне захтеве за посетиоце из више десетина земаља, укључујући земље чланице ЕУ и северноамеричке државе.
– Третирати је (Белорусију) као црну рупу и игнорисати је неуспех. То није произвело никакав напредак у погледу људских права – рекао је Мајкл Карпентер, бивши заменик помоћника секретара одбране за Русију, Украјину и Евроазију.
Даље стварање економских и дипломатских веза с Минском дугорочно би пружиле Вашингтону вец́и утицај над Белорусијом, каже он.
Карпентер је рекао да је уверен да је унија са Белорусијом дефинитивно сценарио који се разматра у Кремљу, али да остаје да се види да ли ће то бити онај који ће Москва и коначно одабрати.
Требало би да чинимо оно што можемо да ојачамо суверенитет Белорусије – рекао је.
Прошлог октобра Вес Мичел, помоћник државног секретара за европска и евроазијска питања, постао је први високи амерички дипломата који је посетио Белорусију у више од деценије.
Раније ове године, када је Минск наговестио да ће укинути дугогодишњи лимит броја дипломата којима је дозвољено да служе у америчкој амбасади, амерички званичници су то назвали дипломатским пробојем.
Последњи амерички амбасадор који је служио у земљи избачен је заједно са 30 дипломата 2008. године након што је Вашингтон увео додатне санкције Белорусији због погоршања кршења људских права.
Донедавно је Минск ограничавао број америчких дипломата којима је дозвољено да раде у амбасади на пет, а касније 10, према дипломатским изворима.
Очекује се и да ће државни подсекретар за политичка питања Дејвид Хејл следећег месеца отпутовати у Белорусију, где ће разговарати о све већем америчком дипломатском присуству у земљи, укључујуц́и потенцијално и размену амбасадора с Минском, наводе извори упознати с посетом.
Сједињене Државе посвећене су подржавању суверенитета и независности Белорусије. Настављамо да сарађујемо са владом и белоруским народом на јачању демократских институција и поштовању основних слобода – речено је из Стејт департмента.
Хербст је рекао да је Болтонова посета значајна, али није желео да преувелича њен значај.
– То није као да шаљемо оружје у Белорусију, није као да подржавамо Белорусију да се придружи различитим међународним организацијама. Ми само показујемо одређену спремност за разговор и пружање мале подршке Лукашенку док покушава да се носи са руском (претњом) – закључио је он.
Извор: Ало.рс/ Блиц.рс
