Ефикасна одбрана, очување КиМ у саставу Србије, јачање међународног положаја и спречавање сепаратистичког деловања – четири су најважнија циља која је Србија себи поставила за наредни период у области одбране и безбедности.
Ови циљеви набројани су у два важна документа, Стратегији националне безбедности и Стратегији одбране, које је усвојила Влада Србије на седници одржаној 8. августа. У тим документима, поред осталог пише и да Србија остаје војно неутрална, а да је опредељење државе јачање сарадње са ОДКБ (Организацијом Уговора о колективној безбедности, у којој су Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргистан, Таџикистан, као и Русија која има кључну улогу, прим. аут.), док је унапређење сарадње са НАТО оцењено као “обострани интерес”.
Тренутно су ови документи у скупштинској процедури, а према сазнањима „Блица“, могли би бити изгласани у октобру. На Влади су усвојени уз објашњење да тиме наша држава прати промене у окружењу и прилагођава своју безбедносну политику како би на најбољи начин штитила своје националне интересе.
Када је реч о Стратегији националне безбедности, међу најважнијим ставкама је чињеница да је њоме истакнуто да су европске интеграције и чланство у Европској унији национални интереси и стратешко опредељење Србије. Што се тиче Предлога стратегије одбране, важно је што је истакнуто да је војна неутралност одбрамбени интерес Србије, што подразумева да наша земља не приступа војно политичким савезима али и да војна неутралност није препрека за сарадњу са другим државана и војнополитичким савезима:
– Опредељење Србије јесте да проширује и унапређује сарадњу са ОДКБ (Организацијом Уговора о колективној безбедности, у којој су Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Русија, која има кључну улогу прим.аут ), као и са њеним државама чланицама. Такође, залаже се за мир и решавање спорова без употребе силе, као и да расположивим правним и другим средствима штити своју војну неутралност. Србија намерава да у заједничком интересу унапређује политички дијалог и практичну сарадњу са НАТО. На регионалном нивоу, сарадња са НАТО у оквиру програма Партнерство за мир доприноси билатералним односима са државама региона које су чланице овог савеза или кандидати за чланство, а ради очувања регионалног мира и унапређења стабилности.
Помоћник министра одбране Милан Ранковић, који је учествовао у писању стратегија, објашњава да основно полазиште ових докумената чине очување суверености и територијалне целовитости, војна неутралност, брига о српском народу где год он живи, европске интеграције и ефикасна правна држава.
– Након деценијске примене постојећих стратегија, једноставно се створила потреба да се уведу одређене новине, изврши надоградња и унапређење наведених докумената. У том контексту по први пут су јасно формулисани национални и одбрамбени интереси, као трајна потреба и тежња Србије и њених грађана, чијим се остваривањем штите основне националне вредности, које су такође утврђене у овим документима, а произлазе из Устава, универзалних вредности и историјског наслеђа – закључује Ранковић.
Последње стратегије усвојене су 2009. године, а војнополитички коментатор Владе Радуловић објашњава да је у новој верзији најважније то што је јасно и недвосмислено препозната политика војне неутралности Србије.
– Раније се политика неутралности заснивала на скупштинској декларацији која је усвојена 27. децембра 2007. године. Сада је то промењено, а иако је одређена Уставом, битно је да и у стратешким документима постоји ова одредница зато што се државни апарати касније постављају према тим циљевима. И осталим актима, плановима и програмима се даље опредељујете у складу са тим што се кроз ове стратегије предвидело – објашњава Радуловић.
Друга новина, истиче он, јесу одреднице које се тичу сарадње са НАТО и ОДКБ.
– Наведено је да је опредељење Србије сарадња са ОДКБ, а употребљена је реч “интерес” када се спомиње сарадња са НАТО-ом. Управо су ове две речи “опредељење” и “интерес” кључне, и тачке су спорења у војној струци и међународним односима. Јер, неки их тумаче да свесно и плански желимо још више да се окренемо ка сарадњи са Русијом. То је новина коју до сада нисмо имали и која можда и даје потпору све већој сарадњи Србије са Русијом. И даље имамо далеко већу сарадњу са НАТО, али се у последње две године сарадња са Москвом повећава – објашњава Радуловић.
Напад на Србију мало вероватан, али није искључен
У предлогу Стратегије националне безбедности наведено је и да је стање безбедности у АП Косово и Метохија „оптерећено бројним факторима дестабилизације” и да су „безбедносни проблеми на том простору главни извор нестабилности у Србији и региону”.
– Оружана агресија на Србију у наредном периоду мало је вероватна, али се не може у потпуности искључити. Наставак евроинтеграционих процеса и унапређење сарадње Србије са државама региона допринеће смањењу могућности да на Србију буде извршена оружана агресија.
Косово, европске интеграције економија…
Помоћник министра одбране Милан Ранковић истиче да су стратешки документи одређени кључним државним интересима.
– На процес израде Стратегије безбедности и Стратегије одбране утицали су различити фактори, од којих се посебно издвајају напори државног руководства на јачању позиције државе у решавању комплексне ситуације у АП КиМ, напори на економском развоју и свеукупном просперитету Србије и њених грађана, као и напори који се улажу у преговорима о приступању Србије Европској унији – истиче Ранковић.
Извор: Блиц.рс
