Највероватније ће повећање ићи по „швајцарском моделу“.
Повећање пензија за укупно 1,7 милиона пензионера у Србији тренутно је једна од најважнијих тема у Немањиној 11
Швајцарски модел“ о коме се до сада више пута причало и даље у Влади важи за један од најизвеснијих модела који би могао да буде основ за раст примања најстаријих грађана у Србији
Коначна одлука биће позната у септембру, најкасније почетком октобра када у Србију долази мисија ММФ, а повећање би могло да ступи на снагу већ у новембру или децембру ове године
„Швајцарски модел“ практично би значио да ће пензије укупно 1,7 милиона пензионера у Србији расти по моделу који подразумева усклађивање са 50 одсто инфлације и 50 одсто раста просечне зараде. То би, у тренутним околностима, практично значило повећање од око пет одсто у просеку, што би на примеру просечне пензије од 26.300 динара донело додатних 1.315 динара.
– Нови обрачун пензија и швајцарски модел биће озбиљна тема о којој ће у Влади разговарати са ММФ чија делегација у Србију долази почетком октобра. Мисија је начелно већ прихватила ову формулу у претходној посети Београду. Ресорни министри и институције сада ће само направити прецизне рачунице колико би повећање пензија у маси коштало буџет, као и изворе додатних средстава а потом би са ММФ требало да дефинишу коначно стање – каже извор.
Швајцарски модел је један од модела који разматрамо. Када би по том моделу повећање пензија било око пет одсто, ми бисмо око 27 или 28 милијарди динара морали више да извојимо у буџету за те потребе – речено је из ресорног министарства у мају ове године када је најављено да ће „највероватније у другој половини године бити усвојен швајцарски модел за индексацију пензија“.
Тада је истакнуто да је тај „модел најбољи и најправеднији за настарије суграђане“.
Швајцарска формула за усклађивање пензија у Србији није новост. Уживала је широку друштвену подршку све до 2006. године када је укинута због инсистирања Светске банке. Ова формула је уведена у наш систем 2003. године, била је економски одржива, али је Влада укинула због захтева Светске банке у оквиру тадашњег аранжмана са ММФ.
Пензионери су били незадовољни и тада је дошло до великих, економски неодрживих, ванредних повећања пензија 2008. која су проузроковала вишегодишњу пензијску и буџетску дестабилизацију. Потом су 2010. године уведене мере штедње и пензије су биле усклађиване само са ценама и делом раста БДП преко четири одсто годишње. Након стабилизације, Влада је укинула формулу за усклађивање пензија крајем 2018. и најавила нову од 2020. године.
У Европи скоро све земље имају формуле за усклађивање пензија, а највише њих користи комбинацију раста цена и раста зарада. Аустрија, Италија, Француска и Шпанија усклађују пензије са растом цена.
Извор: Ало
