Плаћање готовином у аустријским ресторанима је готово једнако незаобилазно као и бечка шницла или штрудла од јабуке.
Аустријанци размишљају и да га прогласе својим уставним правом.
У време виртуелних валута и мобилног плаћања, уношење такве одредбе у устав можда се чини погрешно.
Али управо то је овог месеца предложила конзервативна странка ОеВП (Аустријска народна странка) бившег канцелара Себастијана Курца, који води кампању за реизбор на наредним изборима.
„Коришћење готовине основни је услов самосталног живота“, сматра бивши 32-годишњи канцелар.
Далеко од тога да је дочекан са скептицизмом, предлог је омогућио крајње десној Слободарској странци (ФПОе), која је с Курцом владала до маја, да подсети да је управо она прва предложила уставни амандман за заштиту плаћања готовином.
Социјалдемократе су подигле лествицу затраживши постављање више банкомата на селу и укидање накнада за исплату готовине које траже неки оператери.
Али заговорници готовине нису ограничени само на рурална подручја.
У Бечу, главном граду и популарној туристичкој дестинацији, многе радње, кафићи и ресторани одбијају плаћање картицама.
„У Аустрији се менталитет споро мења“, рекла је Викторија (30) која ради у ресторану у центру града. На самом улазу, муштерије се упозоравају да примају само кеш.
Када је реч о напојницама, готовина је такође боља од картица, додаје.
Конобарица је казала да и она радије плаћа готовином „која не оставља трага“.
Професор финансијског права Вернер Доралт казао је да је Аустријанцима веома стало до заштите њихове приватности.
„Ако купујем и они забележе (преко плаћања картицом) количину алкохола коју купујем, то је мешање у моју приватност“, рекао је професор емеритус с Бечког универзитета.
По истраживању Европске централне банке (ЕЦБ), 67 одсто укупне вредности куповине у Аустрији 2016. било је плаћено готовином, а у Холандији 27 одсто. Слично је и у Немачкој, још једној земљи где је готовина краљица – 55 одсто.
Стручњак за економску психологију, професор Ерик Кирцлер сматра да Аустријанци и Немци због свог искуства с ауторитарним режимима имају израженију свест о претњи државе када постане свемоћна.
„У таквим околностима, ефикасност јавних институција постаје опасност“, казао је.
С том теоријом слаже се Филип Клос, власник кафића-ресторана у центру Беча. Он готовину сматра основним условом своје „слободе“, рекао је.
У јеловницима његовог локала пише: „Без готовине постајемо потпуно рањиви. Тоталитарна држава имала би над нама неограничену моћ.“
Шилинзи под мадрацима
По недавном испитивању банке ИНГ спроведеном у 13 европских земаља, Аустралији и САД-у, Аустријанци су најсуздржанији према идеји напуштања плаћања готовином. Само их 10 одсто то сматра прихватљивим, у односу на просечно 22 одсто у другим европским земљама.
Други доказ те привржености која вуче корене из давне прошлости је то што готово 18 година након увођења евра многобројни Аустријанци и даље проналазе шилинге, стару националну валуту. Аустрија спада међу мали број земаља еврозоне која и даље стару националну валуту мења у евро.
И овога је лета аутобус Националне банке Аустрије обилазио земљу нудећи ту услугу. Ове године тако је прикупљено готово 19 милона шилинга, односно 1,38 милиона евра.
Међутим, уношење права на плаћање кешом у устав, како прижељкују конзервативци, имало би само симболичну вредност, тумаче стручњаци. Аустрија је чланица еврозоне и Еуропска централна банка (ЕЦБ) има последњу реч када је реч о монетарној политици.
Извор: Курир
