Идеја о Европи од Лисабона до Владивостока поново је актуелна — ове недеље подржао ју је француски председник Емануел Макрон на састанку са руским председником Владимиром Путином.
Разлог је страх од све јаче осовине Русије и Kине, али и жеља да се у доба кризе ЕУ пронађе нешто што би је ујединило.
Макрон је оживео идеју која се наслања на Де Голову визију Европе од Атлантика до Урала и зато што је после „брегзита“ на помолу нова економска криза, оцењено је у емисији „Свет са Спутњиком“, чији су гости били Душан Гујаничић са Института за политичке студије, политиколог Александар Павић и Бојан Билбија, уредник политичке рубрике у листу „Политика“.
„Мора да постоји нека обједињујућа идеја за пројекат као што је ЕУ. Француска визија и почетна понуда је чвршћа Унија него што је била досад. А да бисте успели да окупите толики број земаља и људи потребна вам је нека већа идеја. Није више довољно да бирократски издајете директиве из Брисела, то је исцрпло енергију и више никог не може да инспирише“, констатује Павић.
Проблем је додуше, примећује он, то што Француска без НАТО-а не може да пројектују снагу нигде, осим можда у франкофонској Африци.
Шта је Медведев рекао у Београду
Бојан Билбија подсећа да идеја коју је сада подржао Макрон није нова и да је још Михаил Горбачов говорио о заједничком европском дому од Лисабона до Владивостока.
„Та идеја је касније обновљена концептом о јединственој и недељивој безбедности у Европи. Тадашњи председник Медведев је то промовисао први пут у Берлину 2008. године, а онда и у Београду 2009. године. И на томе се стало, јер је, наравно, опет дошао притисак из Вашингтона да се о томе не размишља“, подсећа Билбија.
Међутим, према речима Билбије, поновно, па чак и провокативно залагање Макрона за Европу од Лисабона до Владивостока треба посматрати и у светлу његове подршке заједничкој европској војсци, али и у ширем европском контексту: у Италији је пала Влада и нови политички пакт праве Салвини и Берлускони, који је у добрим односима са Путином, упркос противљењима гради се „Северни ток 2“, а кажу да ће бити и „Северни ток“ 3 и „Северни ток 4“.
Интеграција око енергената
„Ту је већ реч о озбиљној интеграцији и то око енергената. Kао што је Европа настала на идеји угља и челика тако би нова Европа од Лисабона до Владивостока настала на идеји гаса и нафте. То је оно што иницијално обједињује народе и нације, па и читаве континенте, а тек онда долазе политичке и сваке друге интеграције“, објашњава Билбија.
Према речима Душана Гујаничића, сви на Западу знају и осећају, без обзира да ли ће то признати или не, да је Русија део исте европске цивилизације.
„Истовремено, Макрон је човек идеолошки неоптерећен, наступа као прагматик, интелигентан је и зато шта год му се учини као згодна идеја он може да је лансира као пробни балон. У том смислу и видим његову изјаву о Европи од Лисабона до Владивостока, а он је знао да ће то произвести асоцијацију на Де Гола“, наводи Гујаничић.
Павић додаје да је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров недавно такође говорио о неопходности стварања заједничког европског безбедносног и хуманитарног простора, који је потребнији него икад.
„Французи и НАТО су исмејали ту идеју пре неколико година зато што је то потпуно супротно ономе што они желе да ураде, а то је да наставе да шире НАТО и систем агресивног неолибералног капитализма. То је судар идеја. А Руси неће пристати на било шта осим тога. Француска би сада морала да се одрекне практично водећег принципа НАТО-а, а то је експанзија, како би пристала на оно за шта се залажу Руси, а и Kинези“,каже Павић.
У Паризу ставили прст на чело
Билбија тврди да су у Паризу, имајући у виду измењену политичку конфигурацију на територији читаве Европе, сигурно ставили прст на чело.
„Kад виде економски продор Kине, који нико не може да заустави и који продире без зазора директно у срце Европе, кад виде војну моћ Русије, кад виде Шангајску организацију, кад виде бедем којем се прикључила и Турска, која прави заокрет, онда се питају куд ћемо ми даље, да ли заиста желимо да наставимо да се бијемо са Русима“, описује стање гост Спутњика.
Он подсећа да је Европа изгубила много више од санкција него Русија, која се при томе ни за милиметар није померила са почетних позиција, док у Европи више не постоји монолитност у тврдом ставу према Русији.
„Они виде све те процесе и схватају да им је потребна нова стратегија, нови модел за будућности, а ово је испипавање терена и могуће постављање темеља за неку будућу платформу. Старе матрице више не важе“, истиче Билбија.
То што је Макрон искорачио са смелијим идејама не значи да је он луд него да је коначно дошло време кад ће неко то отворено рећи, а то је нешто од чега се Вашингтону диже коса на глави, примећује наш саговорник.
Зато САД, наставља Билбија, играју на нову Европу, на Пољску, где би да разместе ракете.
„Чини ми се ипак да више нема толико наивних у Европи. Видели су како је прошла Украјина, то је биа снажна показна вежба где су снажно добили по прстима. Не верујем да има вољних у Европи да приме још таквих удараца, тим пре што постоји могућност мирне сарадње са Русијом. Путин и Kремљ, иако су добили санкције које су имале своје последице, том демонстрацијом моћи у Украјини показали су свима шта их чека ако би кренули насиљем да угрожавају руске интересе“, каже уредник „Политике“.
Чувајте се Данајаца кад доносе дарове
Ипак, саговорници Спутњика напомињу да главна препрека за боље односе Европе и Русије остаје Америка, а да поново лансирана идеја о Европи од Лисабона до Владивостока засад остаје на речима.
„Руси нису заборавили стару мудрост: ’Чувајте се Данајаца кад доносе дарове‘. Запад је мајстор у маркетингу и офанзивама шарма. Међутим, иза блиставе спољашњости нема никакве садржине. Они савршено могу да упакују ствар, али иза тих лепих речи биће тешко да се извуче нешто конкретно осим ако не увиде да је ђаво однео шалу, а онда ће бити спремни на огромне уступке. Зашто је ЕУ морала да следи Америку 2014. године и да толико заоштри односе са Русијом због Украјине. Они су сами себи приредили ово из чега сада покушавају да се извуку. Русија толико брзо развија односе са Истоком да сада може да буде прилично стрпљива док не добије праву понуду, јер време више не ради за Запад као некад. Руси ће зато бити хладнокрвни и чекати док не добију нешто конкретно“, закључује Павић.
Извор: rs.sputniknews.com
