Новинари ЦНН су се, пред почетак УС опена, позабавили феноменом Новака Ђоковића, највећег фаворита за освајање турнира у Њујорку и најбољег тенисера на планети.
Новак Ђоковић је имао 11 година и спавао је у кревету када га је пробудила експлозија, праћена сиреном за узбуну комадићи поломљеног стакла. Тог 24. марта 1999. године, почело је бомбардовање Београда. Док је његов отац Срђан помагао супрузи Дијани, која се онесвестила након што је главом ударила у радијатор после експлозије, Новак је тражио браћу по мрклом мраку у стану.
Са 11 година, ја сам био велики брат. Био сам задужен за њихову безбедност од почетка бомбардовања – написао је Ђоковић у аутобиографији.
Невероватно путовање
Две деценије касније, 32-годишњи Ђоковић је фаворит за освајање Ју-Ес Опена, који почиње 26. августа. Новак је освојио четири од последњих пет гренд слем турнира. Сада има 16 трофеја, само два мање од Надала и четири од Федерера. Путовање од разореног Београда до врха АТП листе је изванредно. У уводу аутобиографије, Ђоковић је објаснио какви су били изгледи за успех.
– Дечак као ја, одраста у Србији и постаје тениски шампион? То је мало вероватно – у најбољем случају. А још када почну да падају бомбе, онда је невероватно”.
Склониште
У првом поглављу аутобиографије – “бекхенди и склоништа”, Ђоковић се присећа ноћи која му је променила живот заувек. Након што је његова мајка дошла свести, породица је кренула ка згради у којој је живела Новакова тетка, а која је имала склоноште. Док су трчали ка склоништу, Новак је пао насред улице.
– Тада се догодило. И дан данас, гласни звукови ме испуне страхом.
Две ракете су, изнад његове главе, прелетеле и погодиле болницу у близини.
– Сећам се да је небо сијало као зрела мандарина.
Стигли су до склоништа, у којем је било 20 породица.
– Деца су плакала. Нисам престајао да дрхтим до јутра”.
ЦНН се присећа интервјуа из 2015. године, када је Ђоковић открио да су у склоништу проводили сваку ноћ и да су имали струје само неколико сати дневно.
– То је нешто што не желим да ико искуси. Два и по месеца, сваки дан и сваку ноћ, бомбе су падале на град. Бомбе и ракете су падале буквално на пола километра од нас.
“Магично детињство”
До те ноћи 1999. године, Ђоковић је уживао у, како је рекао, магичном детињству. Почео је да игра тенис са четири године и први је у породици који се опробао у том спорту.
– То је била судбина. Нешто што се појавило ниоткуда. Видео сам тениски терен и видео тенис на телевизији. Отац ми је купио мали рекет и мислим да је то моменат када смо се сви заљубили у тенис – рекао је тада Новак.
Јелена Генчић га је приметила на Копаонику када је имао шест година, и рекла његовим родитељима да је Новак највећи таленат који је видела од Монике Селеш. Пет година су радили заједно, а за то време је научио много о тенису и о животу.
Вест о њеној смрти 2013. године га је потресла толико да је отказао конференцију за медије након меча на Ролан Гаросу.
Другачија перспектива
Иако је бомбардовање могло лако да прекине Новакову тениску каријеру, оно му је пружило потпуно другачију перспективу.
– Много више ценим све вредности које имам у животу. Од тениса до чега год… Знам како је бити без ичега, а знам и како је бити на врху света у оваквом глобалном и популарном спорту. Тај контраст ми пружа прави поглед у животу.
Новак је у аутобиографији признао да га је немилосрдно бомбардовање учинило беспомоћним, али га то није спречило да игра тенис. Штавише, појачао је тренинге током бомбардовања – тренирао је и по пет сати дневно на неколико локација у Београду. Место тренинга је одређивала Јелена Генчић на основу тога где су бомбе падале – надајући се да неће два пута на исто место. На почетку парализован страхом, Новак се одједном променио.
– Одлучили смо да се не плашимо. После толико смрти, уништавања, само смо престали да се кријемо. Када откријеш да си немоћан, онда откријеш и да си слободан, на неки начин.
Број 1
Два месеца након завршетка бомбардовања, Ђоковић је кренуо пут Минхена, где је почео да тренира са Николом Пилићем. Четири године касније, постао је професионалац, а сада је најбољи тенисер на планети.
А још је 1994. године, тада седмогодишњи Новак, самоуверено, пред телевизијским камерама, рекао: “Циљ ми је да постанем првак”.
Седамнаест година касније, Новак је постао први играч из Србије који се попео на прво место АТП листе, након што је освојио прву титулу на Вимблдону, наводи се у тексту ЦНН-а.
Извор: Блиц
