Ако је веровати цифрама, а обично не лажу, санкције су узеле свој данак и Русија је смањила извоз. Међутим, најгоре можда тек следи јер је Трамп приморан на потез који се никоме неће допасти.
Долар је опет изнад 66 рубаља, а на снагу је ступио и пакет додатних америчких санкција. То би могло да прерасте у забрану извоза нафте и гаса из Русије, мада Доналд Трамп још није прибегао екстремним мерама. Али након три месеца, Конгрес га може приморати да се врати овом питању.
Санкције, од када су првобитно изречене, подразумевале су заустављање финансијске помоћи Русији и њеним банкама, у забрани извоза технологија које имају војне примене (електронски уређаји и компоненте двоструке намене).
Истовремено, ниједна од банака у Русији није осетила штету од последњих санкција, јер слична забрана важи од августа 2014, од првог таласа санкција од стране Сједињених Држава.
Шта даље каже закон?
Укратко, амерички председник је дужан да примени три од шест мера предвиђених одговарајућим пакетом секундарних санкција.
Односно, Доналд Трамп мора да уведе нови пакет санкција – ово није питање његовог личног мишљења и избора, владавина закона га обавезује да уведе санкције.
Стога је Трамп увео други пакет санкција. Али, чини се, врло лабаве.
Први пакет друге фазе, који је ступио на снагу пре недељу дана, 19. августа, значи забрану примања помоћи од ММФ-а из Русије и за пренос већег броја технологија у земљу. То за Русију више није вест, такве забране већ су део раније најављених санкција. Од 26. августа ове године Стејт департмент је забранио куповину јавног дуга Русије у страној валути.
Трговање на Московској берзи тог 26. августа затворено је у црвеном, рубља је пала. Цена долара премашила је 66 – 66,06 рубаља, а евра – 73,41 рубаља. Берзе су пале за око 1 одсто.
Спољна позадина је значајнија – инвеститори задржавају слабу наду за решавање трговинских спорова између САД-а и Кине. Истовремено, у југоисточној Азији расте напетост усред протеста у Хонг Конгу. Не треба отписивати прогнозе за развој руске економије.
Конкретно када је реч о забрани откупа руског дуга, она се односи на све америчке банке. Израз „америчке банке“ означава све финансијске компаније регистроване у САД. То су кредитне и инвестиционе банке, брокерске компаније, компаније које послују на Форекс тржишту, инвестициони и пензиони фондови. Истовремено, пензиони фондови имају значајну имовину и велики су инвеститори. Дакле, имовина највец́их фондова.
Истовремено, америчке компаније и банке задржавају прилику да купе руске еврообвезнице на секундарном тржишту.
Санкције се изричу на најмање годину дана и председник САД их може укинути ако држава против које су им изречене гарантује даљу употребу хемијског оружја, дозвољава међународним инспекторима и надокнађује штету коју су претрпеле жртве.
Али то нису све мере које се могу применити на Русију. Поред тога, постоје и санкције у складу са законом о ванредним међународним економским силама, које укључују забрану куповине новог руског државног дуга, забрану пословања са америчким доларом за руске државне банке.
Амерички председник има право да одреди који руски дуг се сматра државним. Ограничења се односе на дуг издат 180 дана након ступања закона на снагу. До сада, ове санкције нису наметнуте. Али након три месеца, Трамп или Конгрес могу „да их се сете“.
Може ли амерички председник утицати на статус дипломатских односа између земаља? Можда. За две нуклеарне силе, прекид односа значи сигнал за почетак хладног рата, тако да Трамп неће ићи на потпуни прекид односа с Русијом, све до опозива амбасадора.
Државе нису пружале финансијску помоћ руским банкама више од 4 године. Избор преосталих мера је мали – или зауставите увоз, или забраните извоз.
Уосталом, сваки дан чујемо претње о затварању изградње гасовода Северни ток. Истовремено, Русија испоручује у иностранство 250 милиона тона нафте годишње – а ове бројке се нису промениле након увођења санкција. Стога, како оцењује руска Газета, могу да их ударе где их највише боли – извоз нафте и гаса, јер саме САД не зависе од руске понуде горива у иностранству.
Али питање које остаје отворено – да ли ће Европа подржати те санкције? Заправо, до 40% нафте, гаса и угља у Европи испоручују Руси.
Извор: Телеграф
