Пре неколико дана у јеку обележавања сећања на српске жртве хрватске акције „Олуја“, сви медији у региону су известили о песми Хрвата који је одбио да слави годишњицу онога што у његовој земљи зову „Дан победе и домовинске захвалности“.
Марио Михаљевић, познати хрватски текстописац, композитор, радио водитељ и новинар, објавио је песму под називом „Опростите, мени се данас не слави“.
Стихови који су многима натерали сузе на очи говоре о „убијеним, расељеним и протераним људима“ и „неосуђеним зликовцима“, због којих „Олуја“ није повод за прославу, већ за „љутњу и громогласну ћутњу“.
Михаљевић је сличну прашину подигао и пре две године када је написао писмо у стиху „Обраћам се вама, г***ари“ упућено српским и хрватским владајућим политичарима, а друштвене мреже је узбуркала и његова песма у којој поручује да је Југословен и да му „недостаје Тито“.
Док Михаљевића ових дана славе противници војне акције „Олуја“ са обе стране Дрине, постоје и они који се сећају његових „раних радова“ када је имао потпуно другачије ставове од оних које данас пропагира.
На Фејбуку се огласио извесни Немања Станковић који, како каже, желео да открије истину о „активностима тог господина касних осамдесетих и раних деведесетих“. Немања је требало да станује код Маљковића током студија у Загребу, али је почетак рата пореметио његове планове. Следећи пут када је видео свог несуђеног станодавца, он је био на телевизији и у маскирној униформи.
– Почну пи*дарије, распада се држава, распада нам се свет, пратимо на те-веу, кад ето ти га неки чика у маскирној униформи, на промоцији проусташке Хрватске странке права Добросава Параге, како заурлава „Раде, гаде, ти и твоје српске псине, сви марш преко Дрине!“. Испод пише „Марио Михаљевић, песник“. Да, то је тај тип на чију се песму данас сечете – пише у Фејсбук статусу.
Ко је Марио Михаљевић?
Од почетка седамдесетих година радио је као композитор и текстописац, највише за свог пријатеља из детињства Златка Пејаковића, па су из те сарадње настали бројни хитови као што су „Лагала је да ме воли“, „Обриши те сузе мама“, „Нисам те заборавио“, „Немој Дунаве“…
Познат је и као аутор стихова за пјесму „Џули“ с којом је Данијел Поповић освојио 4. место на Еуровизији 1983. године, али по сарадњи са групама „Сребрна крила“ и „Нови фосили“.
На Радију Загреб био је аутор и водитељ неких од култних емисија.
Пре десетак година се помињао као могући водитељ хрватске верзије „Звезда гранда“, док је још такав пројекат био у плану, у том периоду је боравио у Београду као члан жирија „Гранд фестивала“.
Поред тога што је аутор многих хитова он ће бити упамћен и по свом „домољубивом“ ангажману почетком рата у Хрватској.
Михаљевић је отворено подржавао проусташку хрватску странку права „јастреба“ Доброслава Параге, написао је „домољубиву“ песму „Хрватине“.
Ипак, у највећу крајност је отишао приликом песмом и спотом поменитим у Фејсбук статусу када је у хрватској маскирној униформи, у пратњи саборца за клавиром који је свирао ритам „Марша на Дрину“, рецитовао: „Раде, гаде, ти и твоје српске псине – марш преко Дрине!“.
Тада је протумачено да је његов наступ уперен против загребачког глумца Радета Шербеџије, али је Михаљевић рекао да је песму заправо посветио некадашњем пријатељу, једном од челника Српске радикалне странке у Хрватској Радету Лесковцу.
Извор: Ало.рс/ Блиц.рс
